Мақола ва тезислар номи


Foydalanilgan adabiyotlar



Download 27,31 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/585
Sana19.02.2023
Hajmi27,31 Mb.
#912981
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   585
Bog'liq
1ITS - 2021 To\'plami

Foydalanilgan adabiyotlar: 
1.
Mirziyoev Sh.M. Milliy taraqqiyot yo'limizni qat`iyat bilan davom ettirib, yangi bosqichga 
ko'taramiz.1 t.-- Toshkent: O'zbekiston NMIU, 2017. 48 b. 
2.
Nazarov Q. Aksiologiya. Qadriyatlar falsafasi. – T.: Ma`naviyat, 1998. – B.121 
3.
Sorokin P. Chelovek. TSivilizatsiya. Obщestvo. / Per. s angl. – M. : Politizdat, 1992. – S. 
488-494. 
4.
Bim-Bad B.M., Petrovskiy A.V. Obrazovanie v kontekste sotsializatsii // J. Pedagogika. -
1996. -№ 1. – S.5. 
НАВСИЗ ВА НУҚСОНЛИ ПИЛЛАЛАРНИ КАМАЙТИРИШ ВА УЛАРДАН 
САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ ЙЎЛЛАРИ 
УЎК 677.371.021.001.76 
Абрайқулов Б.-мустақил изланувчи, Ибрагимова Ш.-магистрант, Авазов К.-доцент 
Тошкент тўқимачилик ва енгил саноат институти 
Мазкур мақолада пиллакашликда навсиз ва нуқсонли пиллаларнинг ҳосил бўлиш сабаблари 
ва уларни камайтириш ҳамда самарали фойдаланиш йўллари келтирилган. 
В данной статье описаны причины образования дефектных и дефектных коконов при 
селекции тутового шелкопряда, а также способы их сокращения и эффективного 
использования. 
This article describes the causes of the formation of defective and defective cocoons in silkworm 
breeding and ways to reduce and effectively use them. 
 
Пилла хомашёсини қайта ишлаш сифатини таъминлаш улардан талаб даражасидаги хом 
ипак олиш имконини беради. Шу билан бирга, пиллага дастлабки ишлов бериш натижасида 
улардан чиқадиган навсиз ва нуқсонли пиллалар миқдори ҳам кам бўлади. Мақсад пилла 
қобиғидаги мавжуд ипак маҳсулотини имкони борича тўлалигича охирига қадар чувилган 
ҳолда йиғиб олишдан иборатдир. Толаларнинг ҳолатига кўра чиқиндилар қуйидаги тузилишга 
эга бўлади: парчаланмаган нуқсонли (нуқсонли пиллалар) ёки дастлабки ҳолатини сақлаган; 
ишлов беришда қобиғи жароҳатланган тешик пиллалар. Бундай чиқиндиларни қайта ишлаш, 
ипак йигириш учун фойдаланишга тайёрлашда, уларнинг технологик ҳусусиятини ҳисобга 
олган ҳолда ипак толали чиқиндиларининг турларига алоҳида ёндошишни талаб этади. 
47
Сорокин П. Человек. Цивилизация. Общество. / Пер. с англ. – М. : Политиздат, 1992. – С. 488-494. 
48
Андреев В.И. Педагогика творческого саморазвития. – Казань: КГУ, 1996. - 567 с.


86 
Шу боис, хомашёнинг нархи тушишидан хом ипак таннархи ҳам камаяди. Пилла 
қобиғининг чувилиш ва хом ипак чиқиши пилла хомашёсидан унумли 
фойдаланишнинг асосий мезонларидан бири ҳисобланади. Юртимизда пилла 
қобиғининг чувилиши 55-63 % бўлиб, Хитой ва Японияда эса 75-85 % ни ташкил 
этади. Японияда сараланган пиллаларнинг солиштирма сарфи 2,3-2,4 ни ташкил этиб, 
деярли 1,5 марта кам [1-5]. 
Олимларнинг таъкидлашича пилла қобиғи нуқсонларининг ҳосил бўлишига қараб 
алоҳида категорияларга ажратилади [6-8]. 
Юқоридагиларни амалда синаш мақсадида мавсумда тайёрланган пиллаларни 
саралаш орқали нуқсонлари бўйича таҳлил қилинди. Натижаларга кўра, нуқсонли 
пиллаларнинг кўп улуши доғли пиллалар-69,14 %, атлас-18,27 %, шикастланган 
қобиқли-2,91 % ни ташкил этади (расм).
Пилла 
ўрашда 
қобиқнинг 
қават-қаватлиги 
умумий 
ҳажмда
65-85 % ни ташкил этади. Пилла қобиғи ғовакдор структурага эга бўлганлиги туфайли 
уларнинг эзилиши натижасида кўп ҳолларда бу деформациялар дастлабки ҳолатига 
қайтмайди. Айниқса, ички қаватлардаги ипларнинг жойлашуви ўзгариши пилла 
қобиғининг юзасига қаттиқ урилиш натижасида юз беради. Тирик пиллаларни 
жойлаштириш жараёнидаги куч таъсирида, яшиклардан сўриларга ағдариш вақтида ва 
сояли қуритгичларда пиллаларни ағдариш вақтида кўп миқдордаги эзилган пиллалар 
ҳосил бўлади. Ташқи куч таъсирида бўлган пилла қобиғининг деформацияси, унинг 
калибри ва қобиғининг қалинлиги каби технологик кўрсаткичларига боғлиқ бўлади. 
Шунингдек, қуруқ пиллалар тирик пиллаларга қараганда тезроқ шикастланади.
Расм. Нуқсонли пиллаларнинг тақсимланиш диаграммаси. 
Олиб борилган адабиётлар таҳлиллари ва ўтказилган амалий тажрибалар 
натижалари шуни кўрсатдики, нуқсонли пиллаларни таҳлил қилганда шикастланган 
пиллаларнинг миқдори 25-30 % ни ташкил этади. Пилла қобиғининг шикастланишига 
табиий муҳит, сақлаш ва ташиш давридан ташқари қайта ишлаш жараёнлари ҳам 
таъсир кўрсатиши маълум бўлди. 
Юқорида келтирилган омиллар пиллаларга дастлабки ишлов бериш базаларидаги ишлов 
бериш техника технологияларининг таъсир этувчи омиллари ҳисобланса, шу билан бир қаторда 
пилла тайёрлаш мавсумида пиллакорларнинг агротехника қоидаларига риоя этишлари ҳам 
муҳим роль ўйнайди. Жумладан, тут ипак қуртини парваришлаш шароити, озуқа манбаининг 
етарли ва сифатли бўлиши, хона ҳарорати ва намлигининг белгиланган талаб даражасида 
бўлиш каби омилларга боғлиқдир. Тут ипак қуртини парваришлашнинг муҳим жиҳати 
шундаки, уларнинг имкон қадар бешинчи ёшида бир вақтда етилиши, дасталарга тўлиқ чиқиши 
ва бир вақтда пилла ўрашини таъминлаш лозим. Тут ипак қурти ўраган пилланинг пишиб 
етилганлиги айнан сифатли пилла хомашёсини тайёрлашга асосий таъсир этувчи омилларидан 


87 
бири ҳисобланади. Пиллакорлар томонидан тут ипак қуртини парваришлашда айнан мана шу 
кўрсаткичларга муҳим эътибор қаратиш муҳим ҳисобланади. 
Хулоса қилиб шуни айтиш мумкинки, мавсумда етиштирилган пиллаларнинг пишиб 
етилганлик даражаси нафақат пилла қобиғи хусусиятларига салбий таъсир қилади, қолаверса, 
пилла ғумбагининг чиқиши ва технологик хусусиятларига ҳам ўз таъсирини кўрсатади. Пишиб 
етилмаган пиллаларда тут ипак қурти тўлиқ қобиқни ўраб бўлмаган ва ғумбакка айланиб 
улгурмаган бўлади. Натижада, иссиқ ҳаво таъсирига учраган пилла қурти ёрилиши ҳисобига 
доғли пиллалар миқдорини ошириб, хом ипак чиқиш миқдорини камайишига олиб келади. 
Шикастланган пиллаларни навлилари билан қўшиб чувиш жараённи қийинлаштириб, 
хом ипак чиқишини камайтиради. Шу боис, эзилган пиллаларни буғлаш, силкитиш ва 
чувиш учун махсус технологик режим қўллаш керак. Пилла хомашёсидан унумли 
фойдаланиш учун дастлаб юқоридаги келтирилган қобиқни шикастловчи сабабларни 
бартараф этиш ва имкон қадар нуқсонли пиллалар миқдорини камайтириш зарур. 
Бунинг учун пиллаларни тайёрлаш ва қайта ишлашда белгиланган меъёрий қоидаларга 
амал қилиш талаб этилади. Бунинг учун навсиз ва нуқсонли пиллалар миқдорини 
камайтириш, мавжудларини қайта ишлаш технологиясини такомиллаштириш ва ипак 
йигириш учун сифатли хомашё тайёрлаш лозим. 

Download 27,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   585




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish