Мамлакатимиз ўз мустақиллигини қўлга киритгандан кейин тарихан қисқа вақт ичида иқтисодий, ижтимоий-сиёсий ва маънавий-маърифий соҳаларда жуда катта ютуқлар қўлга киритилди. Бу ютуқлар Республикамиз Президенти И. А



Download 0,79 Mb.
bet39/57
Sana21.02.2022
Hajmi0,79 Mb.
#35752
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   57
Bog'liq
Maruza matni man din

Буддавийлик манбалари. Буддавийлик таълимоти бир қатор девон шаклига келтирилган тўпламларда баён қилинган. Улардан энг асосийси Трипитака (ёки Типитака) - уч сават маъносини англатади. У уч қисмдан иборат бўлганлиги учун шундай ном билан аталган. буддавийликнинг бу ёзма манбаси ҳозирги даврда Шри-Ланкада сақланиб қолган. У эрамизнинг бошларида шаклланган. Улар - будда тарғиботининг ҳақиқий баёни ҳисобланган сутра матнлари (сутта-питака), раҳбонийлик ахлоқи ва хонақоҳлар низомларига бағишланган виная матнлари (виная-питака), буддавийликнинг фалсафий ва психологик муаммоларини баён қилиб беришга бағишланган абхидхарма матнлари(абхидхарма-питака)дан иборат. Кейинчалик шаклланган санскрит, хитой, тибет, кхмер ва япон тилларидаги буддавийликка оид адабиётлар анча кенг тарқалган, аммо уларнинг тарихий қиймати камроқ. Будда ҳаётига тегишли ривоятларнинг барчаси Трипитакада жамланган.


Таянч сўз ва тушунчалар:
Трипитака, Типитака, Виная-питака, Сутта-питака, Сиддхартха, Будда, Махаяна, Хинаяна, Дхарма, Карма, Нирвана, Медитация.


Такрорлаш учун саволлар:

  1. Буддавийликнинг асосчиси ким?

  2. Буддавийлик қайси даврда ва қаерда вужудга келди?

  3. Буддавийликнинг ҳаёт ҳақидаги таълимоти қандай?

  4. Буддавийлик қайси даврда кенг ёйилди?

  5. Ҳозирги пайтда қайси мамлакатларда буддавийлик кенг тарқалган?

  6. Буддавийликнинг муқаддас китоби қайси?



Адабиётлар рўйхати:

  1. Ўзбекистон Республикасининг Конституцияси. –Т.: «Ўзбекистон», 2003, 4-6, 8-9, 14-27-бетлар.

  2. Каримов И.А. Ўзбекистон ХХI аср бўсағасида: хавфсизликка таҳдид, барқарорлик шартлари ва тараққиёт кафолатлари. Асарлар, 6-жилд, –Т.: «Ўзбекистон», 1998, 136-144, 149-162-бетлар.

  3. Каримов И.А. Юксак маънавият – енгилмас куч. –Т.: “Маънавият”, 2008 йил.

  4. Авесто. Тарихий-адабий ёдгорлик. Т.: «Шарқ», 2001.

  5. Абдусамедов А. Динлар тарихи. Т.: 2004.

  6. Жабборов И, Жабборов С. Жаҳон динлари тарихи. Т.: «Ўзбекистон», 2002.

  7. Жўраев У., Саиджонов И. Дунё динлари тарихи. Ўқув қўлланмаси. Т.: 1998.

  8. Мўминов А, Йўлдошхўжаев Ҳ, Раҳимжонов Д ва бошқ. Диншунослик Т.: «Меҳнат»-2004.




Download 0,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   57




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish