Мажмуа 1 қисм


 Бош коллекторларни гидравлик ҳисоби



Download 0,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/18
Sana24.02.2022
Hajmi0,56 Mb.
#199658
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   18
Bog'liq
барча умумий мавзулар

2. Бош коллекторларни гидравлик ҳисоби 
Ташқи канализация тармоқлари оқова сувларни қабул қилиб олиш ва чиқариш 
учун мулжалланган, ечими ҳар хил шаклли ер ости қувур ва коллекторлардан 
иборат. 
Йиғма 
темирбетонли 
элементларни 
кенг 
қуллаш 
ва 
қурилишни 
жадаллаштириш талабларига асосланиб ҳозирги кунда айланали, оқова сувларни 
катта миқдорини чиқариш учун тўртбурчакли ёпик коллекторлар қурилаябди.
Ўзи оқар коллекторларда сув ҳаракати барқарор ва нотекисдир. Бунинг сабаби 
борган сари коллекторларга ён коллекторлардан оқова сувларнинг қўшилишидир. 
Оқова сувларнинг ҳосил бўлиши кеча-кундуз, йил хаттоки соатлар давомида 
нотекисдир. Шунинг учун коллекторларни гидравлик ҳисоблаш учун бир участка 
давомида оқова сувлар миқдори ўзгармас деб қабул қилишади. Участка бўйлаб 
тушадиган оқова сув миқдорини коллектор бошланишида қўшилади деб 
тахминлашади.
Оқова сувлар суспензия ва коллоидлар билан туйинган полидисперс тизимни 
ташкил қилади. Оқова сув таркибидаги муаллоқ моддалар ва коллоидлар улуши 
ошган сари оқова сув хоссалари, тозза сув хоссаларининг фарқи тобора ошиб 
боради. Оқова сув таркибидаги ифлосликлар улуши ўзгариб туради, бу 
ўзгаришлар ҳаттоки бир участка бўйлаб йил, кеча-кундуз давомида руй беради. 
Оқова 
сув оқизиш тармоқларини гидравлик ҳисоблашда қуйидаги 
тенгламалардан фойдаланишади. 
1. 
Сарф тенгламаси. 




Q
, м
3

бу ерда: 

- оқим ҳаракати тезлиги, м/с 

- жонли қирқим юзаси, м
2
2. 
тезликни аниқлаш учун Шези тенгламаси 
i
R
с



м/с
бу ерда: 
i
- гидравлик нишаблик, м 
R
- гидравлик радиус, м 


с
- Шези коэффициенти 
Павловский тенгламасига биноан. 
у
R
n
С


1
бу ерда: у – даража кўрсаткичи, 
R
< 1,0 м да
n
у


5
,
1
n
- ғадир – будурлик коэффициенти. 
Гидравлик нишаблик Дарси тенгламаси ёрдамида аникланади. 
g
R
g
d
i







2
4
2
2
2




бу ерда: 
g
- эркин тушиш тезланиши, м/с
2

- дарси коэффициенти 



Download 0,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish