Махсус таълим вазирлиги


актив , уларнинг  манбаларини акс эттирувчи счѐтлар эса -  пассив счѐтлар



Download 3,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/221
Sana29.04.2022
Hajmi3,39 Mb.
#593837
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   221
Bog'liq
moliyavij va boshqaruv hisobi

актив
, уларнинг 
манбаларини акс эттирувчи счѐтлар эса - 
пассив счѐтлар
деб 
аталади. 
Барча счѐтларда ҳам қолдиқлар ва муомалалар юқорида 
келтирилгандек акс эттирилади. Лекин бухгалтерия ҳисобида қатор 
мураккаб счѐтлар борки, улар ўзларининг тузилишларига кўра бундай 
оддий тарздан фарқ қилади.
Счѐтларни 
иқтисодий 
мазмунига 
қараб 
туркумланиши 
(иқтисодий туркумлаш), счѐтларда нима ҳисобга олинади, яъни унда 
қандай аниқ иқтисодий объект акс эттирилишини кўрсатади ва 
мазкур объектга ҳар томонлама тавсиф бериш учун қандай счѐт-
лардан фойдаланиш кераклигини аниқлаб олиш имконини беради. 
Иқтисодий туркумлаш мазкур корхонада, унинг хусусиятларини 
ҳисобга олган ҳолда, фойдаланиши керак бўлган счѐтлар рўйхатини 
белгилаш учун мўлжалланган. 
Счѐтларнинг туркумланиши 
Асосий счѐтлар 
маблағлар турлари (актив) мавжудлиги ва 
ҳаракати устидан ва уларнинг манбаларининг (пассив) назорат қилиш 
учун ишлатилади. Барча асосий счѐтларга уларда корхона мулкининг 
ҳисобга олиниши хосдир. Асосий счѐтларнинг хусусияти шундан 
иборатки, агар уларда қолдиқ мавжуд бўлса, уларнинг ҳаммаси 


43 
баланс таркибига киритилади. 
Тартибга солувчи счѐтлар 
маблағлар турларининг баҳоланиши 
ѐки маблағлар манбаларининг суммаларини тузатиш (корректи-
влаш)га мўлжалланган. Бу ерда тузатиш жорий бухгалтерия ҳисоби 
тизимидаги асосий счѐтлардан ташқари у билан боғланган алоҳида 
счѐт киритиш ва унинг суммасини мазкур объектнинг катта-
кичиклигини топиш мақсадида асосий счѐтнинг суммасидан ѐки 
ундан айириш йўли билан амалга оширилади. 
Тақсимловчи счѐтлар 
- Тақсимловчи счѐтлар корхонанинг 
баъзи харажатлари устидан назорат қилиш ва уларнинг тўғри 
тақсимланишини таъминлаш (шу жумладан, айрим фаолият 
таннархини ҳам аниқлаш) учун тайинланган. Йиғиб-тақсимловчи 
счѐтлар у ѐки бу хўжалик жараѐнлари бўйича харажатларни, уларни 
кейинчалик тақсимлаш мақсадида, йиғиш учун қўлланилади. Улар 
актив счѐтлардир, чунки уларда маблағлар (харажатлар) ҳаракати 
ҳисобга олинади. Бу счѐтларда йиғиладиган суммалар мазкур объект 
бўйича барча харажатлар ҳисобга олинадиган счѐтларга ўтказилади 
(ҳисобдан чиқарилади). 

Download 3,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   221




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish