Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги


кроссоверланган гаметалар



Download 14,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/302
Sana25.02.2022
Hajmi14,86 Mb.
#301830
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   302
Bog'liq
genetika va selektsiya asoslari

кроссоверланган гаметалар
деб аталади. Чунки улардаги 
хромосомалар структуравий қайта тузилиб, бириккан генлар кроссинговер 
туфайли ажралиб ўзаро янги ўзгарган вариантда бириккан бўладилар. 
Кроссинговерга дучор бўлмаган гомологик хромосомаларга эга бўлган она 
организмларнинг аксарияти мейоз жараёнида икки хил одатдаги генлар 
бирикмасига эга бўлган гаметаларни ҳосил қилади. 
b



b
+

vg vg

vg 
vg

Булар 
кроссоверланмаган гаметалар
деб аталади. Бу типдаги 
гаметалар она сифатида олинган F
1
организмлари ҳосил қиладиган 
гаметаларнинг кўп қисмини ташкил этади.
Шундай қилиб, таҳлилий чатиштиришда, она организм сифатида 
қатнашаётган F
1
дурагай пашшалар тўрт хил гамета ҳосил қилиш 
имкониятига эгадир. Таҳлилий чатиштиришда қатнашган ота организм 
гомозигота бўлгани учун фақат бир хил гамета ҳосил қилади. Уларнинг 
тўрт вариантда қўшилиши (уруғланиши) натижасида, тўрт хил генотип ва 


203 
фенотипга эга бўлган авлод (F
В
) пайдо бўлади ва улар қуйидагилардан 
иборат:
b
+
b b b b
+
b b b
1) 2) 3) 4)
vg vg vg
+
vg vg
+
vg vg vg
Биринчи ва иккинчи хилдаги пашшалар, худди ота-она 
организмларидагидек генотип ва фенотипга эга. Бошқача айтганда, уларда 
бир хромосомаларда жойлашган иккала ген бирикканлигича қолган. Улар 
кроссинговерланмаган организмлар
дейилади. Учинчи ва тўртинчи хил 
пашшаларда қайд этилган икки ген жойлашган хромосомалар эса 
кроссинговер туфайли айрим қисмларини алмаштирган ҳолатда бўлади. 
Улар 
кроссинговерланган организмлар
деб аталади. 
Бошқача айтганда, бириккан генлар ажралиб хромосомаларда
ўзгарган комбинацияда бирлашган бўлади. F
В
даги бу тўрт хил синфга 
кирувчи пашшалар сон жиҳатдан ҳам кучли фарқланади. Биринчи ва 
иккинчи хил пашшалар F
В
даги организмларнинг энг кўп қисмини (83%) 
ташкил этади. Миқдор жиҳатдан эса улар ўзаро тенг бўлади (ҳар бири 
41,5%). Учинчи ва тўртинчи хил пашшалар эса, жуда кам учраб, уларнинг 
умумий миқдори F
В
нинг фақат 17% ни (ҳар бири 8,5% дан) ташкил 
қилади. Бу кўрсаткич 

Download 14,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish