Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги



Download 14,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/302
Sana25.02.2022
Hajmi14,86 Mb.
#301830
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   302
Bog'liq
genetika va selektsiya asoslari

 
 
 
45.1-расм.
Товуқларда жинс билан бириккан ҳолда ирсийланиш.
Ола-чипор патли товуқлар қора рангли хўроз билан чатиштирилган. 


195 
дан олганликлари учун патларининг ранги ола-чипор бўлади, бўлғуси 
товуқлар эса қора рангда бўлади. Чунки, улар патнинг қора рангини 
таъмин этувчи ген жойлашган хромосомани отадан олади. 
F
1
да олинган эркак ва урғочи паррандалар ўзаро чатиштирилиб F
2
авлодлари олинса, уларда товуқларнинг ярми ола-чипор, ярми қора рангда 
бўлади. Хўрозларнинг ҳам ярми ола-чипор, ярми қора рангда бўлади.
Р ♀ ола- чипор ♂ қора P ♀ қора ♂ ола-чипор 
патли патли патли патли 
Z
B
W х Z
b
Z
b
Z
b
W х Z
B
Z
b
g Z
В
, W Z

g Z
b
, W
Z
B
, Z
b
F
1
♂ Z
B
Z
b
, ♀ Z
b
W
F
2
♀ Z
B
W , ♀ Z
b
W, ♂Z
B
Z
b
, ♂ Z
b
Z
b
ола-чипор қора ола-чипор қора ола-чипор қора 
патли патли патли патли патли патли 
Реципрок чатиштиришда, яъни энди қора рангли товуқлар, ола-чипор 
рангли хўрозлар билан чатиштиришдан олинган биринчи авлоднинг ҳар 
иккала жинсли организмлари, фақат ола-чипор рангда бўлади (45.2-расм). 
Чунки бўлғуси товуқ ва хўрозлар доминант аллел жойлашган хромосомани 
отадан олади.
Буларнинг генетик таҳлилини қуйидагича ифодалаш мумкин: 
Р ♀ қора ♂ ола-чипор Р ♀ ола-чипор ♂ ола-чипор
патли патли патли патли 
Z
b
W х Z
В
Z
В
Z
B
W х Z
B
Z
b
g Z
b
, W Z
В
g
Z
B
,
W
Z
B

Z
b
F
1
♀ Z
B
W, ♂ Z
B
Z
b
F
2

Z
B
W, ♀ Z
b
W, ♂ Z
В
Z
В
, ♂ Z
B
Z
b
ола-чипор ола-чипор ола-чипор қора ола-чипор ола-чипор 
патли патли патли патли патли патли 
F

да олинган эркак ва урғочи паррандалар ўзаро чатиштирилса, 
иккинчи авлодда (F
2
) олинган товуқларнинг ярми ола-чипор патли, ярми 
эса қора патли; хўрозларнинг барчаси ола-чипор рангда бўлган. Шундай 
қилиб, олинган далиллар жинс билан бириккан ҳолда ирсийланиш 
назариясининг тўғрилигини яна бир карра тасдиқлайди. 
Генетик тадқиқотлар юқорида баён этилганлардан ташқари 
ҳайвонларда жинс билан чегараланган ҳолатда ирсийланадиган белгилар 
ҳам мавжудлиги тасдиқланди. Бундай ирсийланишнинг моҳияти 
қуйидагича: ҳайвонларда шундай белгилар ҳам борки, уларнинг генлари 
ҳар икки жинс организмларининг аутосома ва жинсий хромосомаларида 
бўлишига қарамай, бу генлар фақат бир жинсда - урғочиларидагина 
ривожланади. Масалан, қорамол зотларида сут ва ундаги ёғ маҳсулдор-
лигининг генлари ҳар иккала жинсда бўлса-да, фақат урғочи ҳайвонларда 


196 

Download 14,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish