474
ҳосил бўлиши мумкин: а) 22+ХХ=24; б) 22+0=22. Уларнинг нормал
сперматозоидлар (22+Х=23, 22+Y=23) билан уруғланиши натижасида 4
хил кариотипга эга нормал бўлмаган зиготалар ҳосил бўлиши мумкин: 1)
♀ 44+Х0=45
Шерешевский-Тернер синдроми; 2) ♂ 44+ХХY=47
Клайнфельтер синдроми; 3) 44+ХХХ=47 Х- хромосомаси бўйича трисомия
синдроми кузатилади. Бундай кариотипга эга бўлган шахслар аёл жинсига
мансуб бўлиб, уларнинг ҳам жисмоний ва жинсий ривожланиши
ғайритабиий бўлиб анчагина патологик белгиларга эга бўладилар.
Уларда
ақлий заифлик, тухумдон ва бачадонларининг етилмай қолишлиги
кузатилади. 4) 44+Y=45 кариотипига эга бўлган шахслар шу вақтгача
топилмаган, чунки улар эмбрионал ривожланишнинг дастлабки давридаёқ
нобуд бўлиб, чала ёки ўлик туғилади.
Жинсий хромосомаларнинг ажралмаслик ҳодисаси эркакларда ҳам
сперматозоидларнинг ҳосил бўлиш жараёнида учрашлиги аниқланган.
Мейоз натижасида икки хил кариотипга эга сперматозоидлар ҳосил
бўлади: а) 22+ХY=24; б) 22+0=22. Бундай сперматозоидлар билан нормал
тухум ҳужайраларнинг (22+Х) ўзаро қўшилишидан қуйидаги кариотипга
эга бўлган нормал бўлмаган зиготалар ҳосил бўлиши мумкин: а)
44+ХХY=47 Клайнфельтер синдроми; б) 44+Х0 =45 Шерешевский-Тернер
синдроми.
Юқоридаги далилларни қиёсий таҳлил қилиш натижасида қуйидаги
муҳим умумий қонуният аниқланди.
Агарда кариотипдаги жинсий
хромосомалар фақат бир хил Х-хромосомалардан ташкил топган бўлса,
улар сонининг қанчалигидан қатъий назар аёл жинси ривожланади; агар
кариотипда икки хил жинсий хромосома бўлса, Х-хромосомасининг
сонидан қатъий
назар Y-хромосома иштирок этса, у ҳолда албатта эркак
жинси ривожланади. Шундай қилиб, одамда
Y-хромосома эркак жинсини
белгилашлиги ҳақидаги генетик қонуниятнинг нақадар тўғрилиги яна бир
карра тасдиқланди.
Одам ҳужайрасининг интерфаза давридаги ядросида Барр таначаси
ёки жинсий хроматиннинг бор ёки йўқлигига қараб эркак ва аёлни
фарқлантирилади. Жинсий хроматин аёлларда битта бўлади, эркакларда
бўлмайди. Х-жинсий хромосомалар сони кўпайган ҳужайраларда жинсий
хроматиннинг сони ҳам кўпаяди. Y-хромосоманинг бор-йўқлиги, сонининг
қанчалиги жинсий хроматиннинг пайдо бўлишига бутунлай таъсири йўқ.
Жинсий хроматиннинг сони кариотипдаги Х-хромосомалар сонидан
биттага кам бўлади. Шунинг учун ҳам жинсий
хроматин Х-хромосомаси
нормадан кўп бўлган эркаклар ҳужайрасида ҳам бўлади. Масалан, ХХY ва
ХХ га эга бўлган ҳужайраларда жинсий хроматин битта, ХХХ ва ХХХY ли
ҳужайраларда эса 2 та бўлади. ХY, Х0, ХYY ли ҳужайраларда эса жинсий
хроматин бутунлай бўлмайди.