Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги



Download 14,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet207/302
Sana25.02.2022
Hajmi14,86 Mb.
#301830
1   ...   203   204   205   206   207   208   209   210   ...   302
Bog'liq
genetika va selektsiya asoslari

адаптив қиймати
деб 
аталади. У генотипнинг мосланиш даражасини белгилайди ва 
W
ҳарфи 
билан белгиланади. Ҳар хил генотипга мансуб организмларнинг мосланув-
чанликлари ўзаро солиштирилганда, кўрсаткичлари энг катта бўлган 
организм гуруҳларининг мосланувчанлигини 1 га тенг деб оламиз, бошқа 
гуруҳ индивидларининг мосланувчанлиги 1 нинг бўлакларида ифодалана-
ди. Масалан, АА гомозиготали ва Аа гетерозиготали генотиплар индивид-
ларининг мосланишлари 1 га тенг бўлса, у ҳолда аа гомозиготали генотип 


408 
индивидларининг мосланишлари 0,9 га тенг. Бунда табиий танланишнинг 
интенсивлиги ёки табиий танланиш коэффициенти 
S
қуйидагича ҳисоблаб 
чиқилади: 
S=W
AA
–W
aa
=1–0,9=0,1
. Танланиш коэффициенти бошланғич 
формаларга нисбатан мутант аллелнинг қирилиш – элиминация 
интенсивлигини ёки урчиш қобилиятининг пасайишини ифодалайди. 
Агарда ҳар хил генотипга мансуб организмлар бир хилдаги мосланишлар 
ва серпуштлиликни намоён этсалар, у ҳолда танланиш коэффициенти 0 га 
тенг бўлади. Агарда генотиплардан бири тўлиқ элиминацияга ёки 
бепуштликка учраса, унда танланиш коэффициенти 1 га тенг бўлади. 
Агарда маълум бир генотипнинг организмлари танлаш томонидан 
элиминация қилинса, у ҳолда мос бўлган ген частоталари популяцияда 
камаяди. Бинобарин, танлаш мақсадга мувофиқ бўлмаган генларнинг 
тарқалишини чегаралаб туради. 
Диплоидли организмлар популяциясида тўлиқ доминантлик 
ҳолатида танлаш бошлангандан кейинги авлоддаги аллеллар такрорланиш 
сонини ҳисоблаш мумкин. Қуйида бир авлод давомида генотипларнинг 
такрорланиш сонларининг ўзгариши келтирилган: 
Генотиплар 
АА 
Аа 
аа 
Йиғинди 
Нисбат 
Танлашгача p
0

2p
0
q

q
0


Танлашдан
кейин, F
1
p
0
2
2p
0
q

q
0

(1-S) 
1-Sq
0

p
0
ва 
q
0
 

А
ва 
а
аллелларининг танлашгача бўлган такрорланиш сонлари. 
Танлаш рецессив гомозиготаларга қарши йўналишда таъсир кўрсатмоқда. 
Танлашдан кейинги F
1
авлодида
 А
аллелининг такрорланиш сони:
р
1

2
0
0
0
2
0
1
Sq
q
p
p


Бир авлодда
 А
аллелининг ўзгариши қуйидагича:
∆p = p
1
 – p
0

2
0
0
0
2
0
1
Sq
q
p
p


– 
р
0

2
0
2
0
0
1
Sq
q
Sp

;
Sq

ифодасининг кам бўлган қийматларида
∆p 

 Spq
2
.
Масалан: агар
p
0
=0,9, q
0
 =0,1
га тенг бўлса, унда
S = 0,1
га тенг бўлди .
∆p 

 0,1∙0,9∙0,1
2
=0,0009; p

= 0,9009. 
Аллеллларнинг четки қийматларида танлаш жараёни энг самарасиз 
таъсир қилади. Энг самарали танлаш p ва q катталикларининг ўртача 
қийматларида кузатилади. Популяциядаги 
а
аллелининг паст бўлган 
такрорланиш сони aa гомозиготалар тўлиқ элиминацияга учраган бўлса 
ҳам, 
q
катталигининг сезиларли даражада ўзгариши учун кўп миқдордаги 


409 
авлодлар керак бўлади. Масалан 
q
0
=0,01
га тенг бўлса, унда бу 
катталикнинг 0,001 қийматига пасайиши учун 400 авлод керак бўлади. 
Рецессив аллелларнинг паст бўлган такрорланиш сонларида рецессив 
гомозиготалар фойдасига бўлган танлаш жуда суст равишда амалга ошади. 
Масалан, одамзотда учрайдиган рецессив ирсий касаллик – фенилкето-
нурия олдинлари летал белги ҳисобланар эди. Кейинчалик касаллик эрта 
аниқланиб, махсус пархез туфайли бу касалликка чалинган ҳамма 
болаларни даволаб улар омон олиб қолинмоқда. Одамзот популяциясида 
фенилкетонурия 0,006 частота билан қайтарилади. Барча касал болалар 
омон олиб қолинганда ҳам бу такрорланиш сони бир авлодда 0,0006 дан 
бор йўғи 0,006036 га ошади. 

Download 14,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   203   204   205   206   207   208   209   210   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish