Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги



Download 14,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/302
Sana25.02.2022
Hajmi14,86 Mb.
#301830
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   302
Bog'liq
genetika va selektsiya asoslari

комплементар
таъсири (
комплементария

Генларнинг ўзаро 
эпистатик
таъсири (
эпистаз
). 


42 
Генларнинг ўзаро 
полимер
таъсири (
полимерия
). 
Генларнинг ўзаро 
комбинирланган
таъсири. 
Генларнинг кўп томонлама таъсирида белгиларнинг ирсийланиши 
(
плейотропия
). 
Генларнинг ўзаро 
модификацион
таъсири. 
 
 
III.2.1. Генларнинг комплементар таъсирида
белгиларнинг ирсийланиши 
Икки ва ундан ортиқ аллел бўлмаган генлар ўзаро таъсирининг 
комплементар типида, дурагай организмларда ота-онада кузатилмаган янги 
белги ривожланади. Белгининг ривожланишига таъсир этувчи генларнинг 
қиммати бир хил эмаслиги ҳисобга олинган ҳолда, комплементар типда 
наслдан-наслга ўтишнинг уч хили кузатилишини кўрсатиб, улар устида 
алоҳида-алоҳида тўхтаб ўтамиз. 
а)
Янги белги ҳосил бўлишда қатнашувчи аллел бўлмаган икки 
геннинг мустақил равишда бирор бир белгини ривожлантириши

бунга мисол қилиб, товуқларда тож шаклининг ирсийланишини кўрсатиш 
мумкин. Товуқларда нўхатсимон, гулсимон, ёнғоқсимон ва оддий-
баргсимон тож шакллари кузатилади. 
Агарда нўхатсимон ва баргсимон тожли паррандалар ўзаро чатишти-
рилса, биринчи авлод жўжалари нўхатсимон тожли бўлади, иккинчи 
авлодда эса, 3:1 нисбатда нўхатсимон ва баргсимон тожли паррандалар 
олинади. Натижа таҳлили шуни кўрсатадики нўхатсимон тож баргсимон 
тожга нисбатан доминант экан. Агарда нўхатсимон тожни ривожлантирув-
чи генни 
Р
билан, баргсимон тожни бошқарувчи генни эса – 
р 
билан 
белгиласак, у ҳолда: 
Р 
♀ нўхатсимон тож 
♂ баргсимон тож 
РР 
х 
рр 

Р 
р 
F
1
Рр 
нўхатсимон тож 
Р 
нўхатсимон тож 
нўхатсимон тож 
Рр 
х 
Рр 

Р, р 
Р, р 
F
2
1РР : 2Рр : 1рр 
3 : 1 
нўхатсимон тож баргсимон тож 
Агарда гулсимон тожли ва баргсимон тожли паррандалар ҳам ўзаро 
чатиштирилса, F
1
жўжалари гулсимон тожли, иккинчи авлодда эса 3 : 1 
нисбатда гулсимон ва баргсимон тожли паррандалар олинади. Агарда 
гулсимон тожни R гени билан, баргсимон тожни r гени билан белгиласак, у 
ҳолда: 


43 
Р 
♀ гулсимон тож 
♂ баргсимон тож 
RR 
х 
rr 


г 
F
1
Rr 
гулсимон тож 
Р 
гулсимон тож 
гулсимон тож 
Rr 
х 
Rr 

R, r 
R, r 
F
2
1 RR : 2 Rr : 1 rr 
3 : 1
гулсимон тож баргсимон тож 
Олинган далилларнинг таҳлили шуни кўрсатадики, баргсимон тожга 
эга паррандалар ҳар иккала геннинг рецессив аллелларини (ррrr) ўзида 
сақлар экан. 
Агарда иккита доминант белгига, яъни гулсимон ва нўхатсимон 
тожга эга бўлган товуқ ва хўрозлар ўзаро чатиштирилса, F
1
да янги белги-
ёнғоқсимон тож ривожланади, иккинчи авлодда эса тож шакли бўйича 
ажралиш содир бўлиб тўртта фенотипик синф ҳосил бўлади: ёнғоқсимон, 
гулсимон, нўхатсимон ва баргсимон тожли паррандалар (илова – 15-расм). 
Фенотипик синфларнинг миқдорий нисбати 9:3:3:1 га тенг. Иккинчи 
авлодда 
қўш 
рецессив 
(ррrr) 
гомозиготали 
баргсимон 
тожли 
паррандаларнинг келиб чиқиши, чатиштириш учун олинган товуқ ва 
хўрозлар ўз генотипларида доминант ген аллеллари билан бир қаторда 
иккинчи геннинг рецессив аллелларини ўзида сақловчи эканлигидир. 
Шуларга асосланиб, ота-она паррандаларнинг генотипларини қуйидагича 
белгилаймиз. 
Р 
♀ гулсимон тож
♂ нўхатсимон тож
RRрр 
х 
rrРР 

Rр 
rР 
F
1
RrРр 
ёнғоқсимон тож 
Р 
♀ ёнғоқсимон тож 
♂ ёнғоқсимон тож 
Rr Рр 
х 
Rr Рр 

RР, Rр, rР, rр 
RР, Rр, rР, rр 
F

Генотипик синфлар 
Фенотипик синфлар 
№ 
Генотип 
Такрор-
ланиш сони 
Фенотипик 
радикал 
Фенотип 
Нисбат 
1. 
RRPP 

R
_
Р
_
ёнғоқсимон тож

2. 
RRPp 

3. 
RrPP 

4. 
RrPp 



44 
5. 
RRpp 

R
_
рр 
гулсимон тож

6. 
Rrpp 

7. 
rrPP 

rrР
_
нўхатсимон тож

8. 
rrPp 

9. 
rrpp 

rrрр 
баргсимон тож

Шундай қилиб, F
2
да яна бир бутунлай янги белги-баргсимон тож 
рўёбга чиқди. Олинган далилларнинг қиёсий таҳлили F
1
да ва F
2
даги янги 
белги-ёнғоқсимон тож 
_
бу иккита аллел бўлмаган генлар доминант 
аллеллари (R-P-) нинг ўзаро комплементар таъсири туфайли рўёбга 
чиқишини кўрсатади. 
F
2
да ажралиб чиққан яна бир белги-баргсимон тож эса, мазкур 
генларнинг рецессив гомозигота (rrpp) ҳолатидаги комплементар 
таъсирининг оқибатидир. 

Download 14,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish