Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги



Download 14,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet127/302
Sana25.02.2022
Hajmi14,86 Mb.
#301830
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   302
Bog'liq
genetika va selektsiya asoslari

73-расм.
ДНК репликациясининг ярим консерватив механизмининг схемаси 
1–бошланғич ДНК молекуласининг бир қисми; 2–икки занжирнинг азотли 
асослари ўртасидаги водород боғининг узилиши; 3–ҳужайра цитоплазмасидаги 
нуклеотидлардан комплементар занжирнинг ҳосил бўлиши (расмда қора 
рангда); 4–иккита қиз ДНК молекулалари; ҳарфлар билан азотли асослар 
белгиланган; А–аденин, Т–тимин, Г–гуанин, Ц–цитозин. 
Шундай қилиб, она ДНК нинг ҳар иккала полинуклеотид занжири 
репликация учун 
андозалик
(матрицалик) функциясини бажаради. 
3) Янги полинуклеотид занжирларининг синтезланиши ДНК – 
полимераза I, ДНК- полимераза II ва ДНК- полимераза III ферментлари 
иштирокида амалга ошади. Юқорида қайд этилганидек ДНК репликацияси 
жараёнида янги полинуклеотид занжирларнинг синтезланиши учун 
қурилиш блоки функциясини dN трифосфат - нуклеотидлар бажаради. 
Уларнинг синтезланаётган полинуклеотид занжирига жойлаштирилиши 
қуйидаги учта жараён орқали амалга ошади (74-расм): 
1) Янги полинуклеотид занжирига уланишдан олдин улардан 
дифосфат нуклеаза фермент ёрдамида кесиб ташланади. Оқибатда dN 
трифосфат dN монофосфатга айланади. Уларни одатда ихчам ва қулай 
бўлган атама мононуклеотид ёки кўпроқ нуклеотид деб юритилади. 


298 
Трифосфатнинг монофосфатга парчаланиши натижасида ажралиб чиққан 
энергия ҳисобига репликация жараёни намоён бўлади. 
2) Шундай қилиб, тайёр нуклеотидлар уч хил кимёвий модда – 
азотли асос, дезоксирибоза ва монофосфатлардан ташкил топган бўлади. 
Таркибида қайси азотли асос мавжудлигига қараб улар 4 хил яъни 
аденинли – А (A), гуанинли - Г (G), тиминли – Т (T) ва цитозинли Ц (C) 
нуклеотидлар шаклида бўладилар. Улар ДНК нинг синтезланаётган 
полинуклеотид занжирига муайян тартибда, кетма-кет эски занжирдаги 
нуклеотидларга комплементар ҳолатда ДНК полимераза ферментлари 
ёрдамида уланади. Уланаётган иккита нуклеотид оралиғида бири – бири 
билан конденсация жараёни орқали мураккаб эфир боғи ҳосил бўлади. 
Бунинг натижасида битта нуклеотиднинг фосфати билан иккинчи 
нуклеотиднинг дезоксирибозасини боғлаб турувчи фосфодиэфир кўприги 
ҳосил бўлади. Ушбу кўприк битта нуклеотид дезоксирибозасининг 3 
углерод атомини иккинчи нуклеотиддаги 5 углерод атоми билан кислород 
орқали уланади. Баён этилган жараён орқали синтезланаётган 
полинуклеотид занжирига навбатдаги нуклеотид уланади. 
3) ДНК молекуласининг синтезланишида кечадиган сўнгги жараён 
унинг эски ва янги синтезланаётган нуклеотид занжирларида жойлашган 
нуклеотидларни бир-бири билан водород боғлари орқали улашдан иборат. 
Бу жараён 

Download 14,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish