Махматқулов турдимурод ёғоч конструкциялари


-расм. Елимланган бирикмалар. 3.11-расм



Download 17,82 Mb.
bet21/70
Sana25.12.2022
Hajmi17,82 Mb.
#895970
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   70
Bog'liq
ЁҒОЧ КОНСТРУКЦИЯЛАРИ

3.10-расм. Елимланган бирикмалар.

3.11-расм.Тахталарни қийиб ва тишли бириктириш.
Елимланган чокларда намликни нотекис тақсимланиши натижасида ички кучланишлар пайдо бўлади. Шу сабабли, тўғри чизикли ва эгри чизиқли бирикмалар тайёрлашда тахталарнинг қалинлиги ва намлигига асосийэътибор берилади [5].

3.6. Елимланган металл стерженли бирикмаларни ҳисоблаш


Ҳозирги вақтда ёғоч конструкциялар тайёрлаш учун фойдаланиладиган материаллар сарфини камайтириш, уларни мустаҳкамлигини ошириш мақсадида самарадор елимланган металл стерженли бирикмалардан кенг фойдаланилмоқда. Стерженлар учун диаметри 12-32 мм оралиқда бўлган А-II ва А-III синфидаги арматуралар қўлланилади (3.12-расм).
Арматураларни чокларга елимлаш учун элементларнинг кесим юзала-
рида чуқурчалар тайёрланади ва уларнинг диаметри стерженнинг диаметрига боғлиқ бўлади. Елимланадиган стерженларнинг узунликлари l=(10…30)d оралиғида бўлади. Чокларда стерженларни яхши елимланиши учун нормага асосан, чуқурчаларнинг ўлчами стержен диаметридан 5мм катта қилиб тайёрланади [5, 8, 9].
Елимланган металл стерженли бирикмалардан хаво ҳарорати 350С бўлган шароитда фойдаланиш тавсия этилди, ёғоч материалларнинг намлиги эса 12% дан ошмаслиги тавсия этилади.Олдиндан тозаланган металл стерженлар бўйлама, кўндаланг ва бурчак остида елимланади.
Елимланган стерженлар ўқлари орасидаги масофа толалар йўналиши бўйлаб S2= d ва четки қирраларгача бўлган масофа эса S3=2·d га тенг қилиб қабул қилинади.
Елимланган металл стерженли бирикмаларни юк кўтариш қобилияти қуйидаги формуладан аниқланади:
T = l(d + 0,005)Rёрkёр. (3,10)
бу ерда: d– стерженнинг диаметри, мм; l– стерженнинг узунлиги, мм;
Rёр– ёғочнинг ёрилишдаги ҳисобий қаршилиги бўлиб, қиймати 2,9
МПа га тенг; kёр– кучланишни нотекис тақсимланишини эътиборга олувчи
коэффициент бўлиб, қиймати қуйидаги формуладан аниқланади:
kёр = (1,2 – 0,02)l / d . (3.11)
Охирги йилларда ёғоч конструкцияларнинг таянч қисмларида пайдо бўладиган эзилишларни олдини олиш мақсадида қия елимланган стерженлардан фойдаланилади. Стерженларнинг узунликлари кесим юзаларинингўлчамига мос равишда танланади.
Бирикмаларни мустаҳкамлигини таъминлашда елимланадиган стерженлар ва чуқурчалар орасидаги фарқни эътиборга олиш муҳим аҳамиятга эга.


Download 17,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish