Магниторазведка


Магнит майдоннинг кучланганлиги бирлик массага m1 = 1 таъсир қилувчи куч деб аниқланади



Download 12,72 Mb.
bet5/12
Sana24.02.2022
Hajmi12,72 Mb.
#219962
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
0. Умумий

Магнит майдоннинг кучланганлиги бирлик массага m1 = 1 таъсир қилувчи куч деб аниқланади.

  • Магнит майдоннинг кучланганлиги бирлик массага m1 = 1 таъсир қилувчи куч деб аниқланади.

бу ерда μ – муҳитнинг магнит сингдирувчанлиги; m – магнит массаси (заряд) табиатда йўк, чунки электр ток майдонидан ташқари магнит майдоннинг алоҳида манбаси йўқ. (m=I*S; S – юза, I – магнитланганлик

Магниторазведка ўтказилишининг мақсади

  • Магниторазведка ишларини олиб боришдан мақсад магнит майдон аномалияларни ажратиш ва уларни геологик изоҳлашдир. Мусбат аномалия ҳосил бўлиши учун магнит майдон ташкил этувчилари (T, H, Z) векторларининг йўналиши нормал майдон ташкил этувчиларининг вектор йўналиши билан тўғри келганда ҳосил бўлади, тўғри келмаганда эса (йўналиши қарама-қарши бўлганда) манфий аномалия ҳосил бўлади.

Тоғ жинсларининг магнитланганлиги

  • Магнит аномалияларнинг кучланганлиги ва тавсифи жинсларнинг магнит ҳусусиятларига ва Ер магнит майдонининг кучланганлигига боғлиқ. Тоғ жинсларининг магнитланганлиги қуйидаги ифода ёрдамида тавсифланади:
  • I = Ii + Ir


Бу ерда
Ii – индуктив магнитланганлик;
Ir – қолдик магнитланганлик;

Мусбат ва манфий аномалия юзага келиш сабаблари

  • Қолдик магнитланганлик Ir қиймати ва йўналиши кузатилган магнит майдонга кучли таъсир этиши мумкин. Агар Ir < Ii бўлса мусбат аномалия ҳосил бўлади, агар Ir > Ii бўлса манфий аномалия ҳосил бўлади.
  • Ундан ташқари магнит қўзғатувчи объект иккита қутбли магнитдан иборат бўлади. Шунинг учун унинг устида мусбат ва манфий зонали аномалиялар кузатилади. Магнит аномалиялар гравитацион аномалияларга нисбатан тез ўзгарувчан бўлади.

Магнит майдон кузатув нуқталари

  • Магнит майдоннинг тўлиқ вектори кучланишини мутлақ аниқликда ўлчаш ишлари магнит майдоннинг ташкил этувчиларини аниқлаш орқали топилади. Бунинг учун мураккаб уч компонентли магнит асбоблар – магнит теодолитлар ва вариация станциялари қўлланилади. Улар ўлчовларни автоматик равишда ёзади.
  • Геологик қидирув ишларида ҳамма кузатув нуқталарида қайсидир танлаб олинган таянч нуқтага нисбатан магнит майдон элементларининг нисбий қийматлари ўлчанади.
  • Агар, ўрганиладиган майдон кичик бўлса, унда нормал майдон доимий ва «0» га тенг деб олинади. Агарда, ўрганиладиган майдон катта бўлса, унда ернинг нормал магнит майдонини ҳисобга олиш керак бўлади.

Download 12,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish