Магистратурага кирувчилар учун бакаловриятура асосида травматология ортопедия мутахассислиги буйича тест саволлари


куймич косасини синиши сон суяги бошчасини таз бўшлиғига чиқиши



Download 0,73 Mb.
bet66/92
Sana22.02.2022
Hajmi0,73 Mb.
#88989
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   92
Bog'liq
Travma

куймич косасини синиши сон суяги бошчасини таз бўшлиғига чиқиши

  • сон суяги бошчасини чиқиши

  • сон суяги бошчасини олдинга чиқиши

  • сон суяги бошчасини орқага чиқиши

  • хамма жавоб тугри

    696.ТССЧ сабаблари:



    1. бош миянинг туғриқдаги жарохатлари

    2. туғриқдаги жарохатлар

    3. ЧСБ дисплазияси

    4. болани йўргаклашдаги хатоликлар

    5. Б ва Г

    697. Орттирилган сколиозга киради:



    1. рахитические

    2. паралитические

    3. хамма жавоб тугри

    4. идиопатическое

    5. Б и Г

    698. Беморларга қайси холатда рентген ўтқазилади:



    1. турган

    2. утирган

    3. ярим ўтирган

    4. умуртқа букилган холатда

    5. хамма жавоб тўқри

    699.Сколиозда диагностик метод:



    1. рентген

    2. УЗИ

    3. ЭМГ

    4. ЭЭГ, ЭхоЭГ

    5. Б и Г

    700.Рахитик сколиозни белгиси:



    1. локал характерга эга

    2. лордоз билан компенсацияланади

    3. кифоз билан компенсацияланади

    4. белдан бошланади

    5. хамма жавоб тугри

    701. Невроген сколиозга киради?



    1. спондилолиз

    2. люмбализация

    3. хамма жавоб нотугри

    4. сакрализация

    5. Б и Г

    702. Умуртқа поғонаси қийшайишини қайси усул билан аниқланади?



    1. Павлов методи

    2. тугри жавоб йўқ

    3. Петти методи

    4. Кохер методи

    5. Б и Г

    703. Невроген сколизга киради:



    1. спондилолиз

    2. люмболизация

    3. сирингомиелия

    4. сакрализация

    5. Б и Г

    704. Статик сколиозга киради:



    1. нейрофибраматоз

    2. ТССЧ

    3. Мальген касаллиги

    4. спондилолиз

    5. хамма жавоб тугри

    705.Сколиозда диагностик метод:



    1. КТ

    2. УЗИ

    3. ЭМГ

    4. ЭЭГ

    5. ЭхоЭГ

    706.Сколиозда диагностик метод:


    А. МРТ
    Б.УЗИ
    В. ЭМГ
    Г.ЭЭГ
    Д.ЭхоЭГ

    707.Туғма аномалиялар ривожланиш факторлари:



    1. тератоген.

    2. ички.

    3. экзоген.

    4. ноаниқ.

    5. хаммаси нотугри

    708. Туғма аномалиялар ривожланиш факторлари:



    1. ноаниқ

    2. тератоген.

    3. эндоген.

    4. ички.

    5. хаммаси тугри

    709. Туғма аномалияларга сабаб бўлувчи омиллар:



    1. физик.

    2. ташқи.

    3. эндоген.

    4. ички.

    5. хаммаси тугри

    710. Аномалияга сабаб бўлувчи вируслар:



    1. токсоплазмоз,Е-соli.

    2. кизилча, грипп, қизамиқ.

    3. вич, рабдовирус

    4. энтерококк, гонококк.

    5. хаммаси нотугри

    711. Гемимелия...



    1. кўл ва оёқлар қисми йўқлиги

    2. кўл ва оёқлар тотал йўқлиги

    3. кўл ва оёқлар чала ривожланиши

    4. кўл ва оёқлар нормал ривожланиши

    5. хаммаси тугри

    712. Қўл ва оёқлар тотал йўқлиги:



    1. гемиплегия

    2. гемисиндром

    3. полидактилия

    4. гемимелия.

    5. хаммаси нотугри

    713. Эктромелия....



    1. кўл ва оёқлар проксимал сохаси бўлмаслиги

    2. кўл ва оёқлар тотал йўқлиги

    3. кўл ва оёқлар чала ривожланиши

    4. кўл ва оёқлар дистал сохаси тўлиқ йўқлиги

    5. хаммаси нотугри

    714. Бир неча бармоқларнинг тўлиқ ёки қисман битишмаси:



    1. полидактилия

    2. синдактилия.

    3. синостоз

    4. кўпбармоқлик

    5. хаммаси тугри

    715. Бармоқлар сони ортиши...



    1. полидактилия.

    2. синдактилия

    3. синостоз

    4. косолапость

    5. хаммаси тугри

    716. Эктродактилия турлари:



    1. типик

    2. орттирилган

    3. атипик

    4. А,В

    5. хаммаси нотугри

    717. Қўл бармоқларининг ривожланмаслиги:



    1. гипоплазияя

    2. аплазия

    3. полидактилия

    4. неоплазия

    5. хаммаси тугри

    718. Наслий ўтувчи касалликлар:



    1. остеомиелит.

    2. остеомоляция.

    3. полидактилия.

    4. эпифизиолиз.

    5. хаммаси нотугри

    719. Наслий ўтувчи касалликлар:



    1. синдактилия.

    2. полидактилия.

    3. А,Б.

    4. тугриси йўқ.

    5. хаммаси тугри

    720. Қўл эмбрионал ривожланишида хавфли давр:



    1. 4-8 хафта.

    2. 3-7 хафта.

    3. 5-6 хафта.

    4. 6-7 хафта

    5. хаммаси тугри

    721. Қўл ва оёқ проксимал қисми рудименти:



    1. полидактилия.

    2. синдактилия.

    3. фокомелия.

    4. аплазия.

    5. хаммаси нотугри

    722. Амниотик тортма давоси:

    1. консерватив.

    2. оператив.

    3. амбулатор.

    4. курорт.

    5. хаммаси тугри

    723. Синдактилияда операция неча ёшдан бажарилади:



    1. 2 ой.

    2. 5-6 ёш.

    3. 8 ёш.

    4. 10 ёш.

    5. 9 ёш

    724. Кафтнинг сурункали чала чиқиши....



    1. Кушинг касаллиги.

    2. Бехтерова касаллиги.

    3. Моделунга касаллиги.

    4. Кох касаллиги .

    5. хаммаси нотугри

    725.Моделунга касаллиги кўпроқ қайси ёшда учрайди :



    1. 12 ой.

    2. 13-16 ёш.

    3. 17 ёш.

    4. 18 ёш.

    5. хаммаси тугри

    726. Эктромелия давоси:



    1. протезлаш.

    2. консерватив.

    3. ампутация.

    4. курорт.

    5. хаммаси тугри

    727. Полидактилияда бармоқлар сони бўлиши мумкин:

    1. 11

    2. 12

    3. 10

    4. 13

    5. 14

    728. Моделунг касаллиги билан қизлар ўғил болаларга кўра .... баробар кўп касалланади:



    1. 6

    2. 5

    3. 12

    4. 4

    5. 7

    729. Синдактилия формалари:



    1. тери.

    2. пайли.

    3. якка.

    4. реактив.

    5. хаммаси тугри

    730. Синдактилия формалари:

    1. суяк.

    2. пайли.

    3. якка.

    4. реактив

    5. хаммаси нотугри

    731. Синдактилия фарқланади:



    1. реактив

    2. бойлам

    3. битталик

    4. бармоқ учи

    5. хаммаси тугри

    732.Суяк ўсмалари характерига кўра бўлинади:



    1. ҳаммаси тугри

    2. остеоген

    3. хавфли

    4. остеоген бўлмаган

    5. хавфсиз

    732. Суяк ўсмаларини кўп тарқалган таснифи:



    1. Чаклин таснифи

    2. М.В.Волков таснифи

    3. халқаро тасниф

    4. Б ва В

    5. А ва Б

    734. Ғовак остеомаларни кўп учровчи локализацияси:



    1. диафиз.

    2. ясси суяклар.

    3. метафиз.

    4. апофиз.

    5. А ва Б

    735. Хондромалар кўп учровчи локализацияси:



    1. чаноқ суяклари

    2. умуртқа таналари

    3. узун найсимон суяклар

    4. қўл ва оёқларнинг калта найсимон суяклари

    5. А ва Б

    736. Суяк кисталарининг ривожланиш этиологияси:



    1. туғма характерга эга

    2. суяк синишидан кейин

    3. суяклар озиқланишининг ўчоқли бузилишлари

    4. ўткир остеомиелитдан кейин

    5. А ва Б

    737. Суяк-тоғай экзостози этиофактори:



    1. туғма

    2. суяк нурланишидан кейин

    3. сурункали остеомиелит фонида

    4. “ёлғон” бўғим соҳасида

    5. А ва Б

    738. Суяк ўсмаларида оғриқ патогенези:



    1. суяк ичи босимининг ошиши

    2. микроциркуляциянинг бузилиши

    3. мушаклар ригидлиги

    4. физик зўриқишнинг камайиши

    5. А ва Б

    739. Суяк-тоғай экзостози клиникаси:


    А.иситма,патологик синиш
    Б.оғриқ, суяк усти қалинлашиши
    В.умумий ҳолсизлик
    Г.анорексия
    Д. Б ва Г

    740. Остеобластокластома клиникаси:


    А.оғриқ
    Б.“патологик” синиш бўлгунча симптоматика бўлмаслиги
    В.юриш бузилиши
    Г.парез ва параличлар
    Д. Б ва Г

    741. Ғовак остеоманинг рентгонологик белгиси:


    А.остеопороз
    Б.остеосклероз
    В.ўчоқ атрофи лизиси
    Г.остеома клиникаси нормал суяк кўринишидан фарқланмайди
    Д. Б ва Г

    742. Остеод-остеомани текширишда информатив усул:


    А.ангиография
    Б.биохимик анализ
    В.2 проекцияда рентгенография ва КТ
    Г.стипциограмма
    Д. Б ва Г

    743. Остеод-остеоманинг рентгенологик белгиси:


    А.ўчоқли остеоид-остеоманинг атрофи склерозланиши ва периостал реакция билан бирга учраши
    Б.суяк тўқимаси таъсирланиши
    В.гиперостоз кўринишида суяк реакцияси
    Г.суяк усти пардаси реакцияси бўлмайди
    Д. Б ва Г

    744. Эпифизар хондробластомани даволаш тактикаси:


    А.нур терапия
    Б.химиотерапия
    В.комбинирланган терапия
    Г.ўсмани олиб ташлаш билан қирғоқларини резекцияси
    Д. Б ва Г

    745. Хондробластомада пластик материал бўлиб ҳисобланади:


    А.йўнилган аллотрансплантант
    Б.аутотрансплантант
    В.алломатериалнинг бўғимли охири
    Г.эндопротез
    Д. Б ва Г

    746. Остеод-остеомалар қайси касаллик билан дифференциал диагноз қилинади?


    А.дисмоид фиброма
    Б.Бродди абсцесси
    В.остеоген саркома
    Г.хондробластома
    Д. Б ва Г

    747.Остеобластокластомада асосий клиник симптоми:



    1. жароҳат соҳасида томирлар расми

    2. маҳаллий температуранинг ошиши

    3. параллел бўғимларда кучли оғриқ

    4. бўғимларда ҳаракат чекланиши, қисман шиш ва реактив синовит билан

    5. Б ва Г

    748. Ғовак ва компакт остеомаларда даво усули:


    А.соғ тўқима билан бирга қирғоқли резекцияси
    Б.кечиктирилган тактика
    В.операция кўрсатма эмас
    Г.консерватив
    Д. Б ва Г

    749. Гигант-ҳужайрали ўсмада кўрсатма:


    А.химиотерапия
    Б.нур терапия
    В.қиррали резекция аллопластика билан
    Г.сегментар резекция ёки бўғим охиридан резекцияси аллопластика билан ёки эндопротез қўйиш
    Д. Б ва Г

    750.Суяк хавфсиз ўсмаларига киради:


    А.Саркома Юинга
    Б.остеосаркома
    В.остеоид-остеома
    Г.миелома
    Д. Б ва Г

    751. Сон-чаноқ бўғими дисплазияси бу-:


    А. с/ч бўғими элементларини ривожланишини бузилиши
    Б. суяклар ўсмаси
    В. с/ч бўғими остеоартрози
    Г. сон суяги бошчасини асептик некрози
    Д. суяк туберкулёзи

    752. .Сон-чаноқ бўғими дисплазияси рентгенологик белгилари:



    Download 0,73 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   92




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish