Магистратурага кирувчилар учун бакаловриятура асосида травматология ортопедия мутахассислиги буйича тест саволлари


Д.4 Шокнинг 1 даражасида систолик АКБ: A .100 мм Hg уст



Download 0,73 Mb.
bet2/92
Sana22.02.2022
Hajmi0,73 Mb.
#88989
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   92
Bog'liq
Travma

Д.4



  1. Шокнинг 1 даражасида систолик АКБ:

A .100 мм Hg уст
Б.80 мм Hg уст
В.70 мм Hg уст
Г.40мм Hg уст
Д.90мм Hg уст



  1. Шокнинг 2 даражасида систолик АКБ:

A. 100 мм Hg уст
Б.80 -90 мм Hg уст
В.70 -75 мм Hg уст
Г.40мм Hg уст
Д.90мм Hg уст



  1. Шокнинг 3 даражасида систолик АКБ:

A. 100 мм Hg уст
Б.80 -90 мм Hg уст
В.75 мм Hg уст
Г.40мм Hg уст
Д.90мм Hg уст



  1. Термик шок даражалари:

A.3
Б.2
В.1
Г.6
Д.11



  1. Факат 1 кул ёки оёк фалажи нима дейилади:

A.монопарез
Б.парапарез
В.гемипарез
Г.квадрипарез
Д.хаммаси тугри



  1. Кул ёки оёк фалажи нима дейилади:

A.монопарез
Б.парапарез
В.Гемипарез
Г.квадрипарез
Д.хаммаси тугри



  1. Кул ва оёк фалажи нима дейилади:

A.монопарез
Б.парапарез
В.гемипарез
Г.квадрипарез
Д.хаммаси тугри

  1. Кул ва оёк ларнинг 1 томонлама фалажи нима дейилади:

A.монопарез
B.парапарез
C.гемипарез
D.квадрипарез
E.хаммаси тугри



  1. Литтл касаллигида кайси тур парез кузатилади:

A.монопарез
Б.парапарез
В.гемипарез
Г.квадрипарез
Д.хаммаси тугри



  1. Елканинг уч бошли мушаги ва икки бошли мушагини иннервация килади:

A.n. Radialis ва n. musculocutaneus
Б.n. Musculocutaneus ва n. axillaris
В.n.ulnaris ва n. medianus
Г.n. axillaris ва n. musculocutaneus
Д.n. medianus ва n. Musculocutaneus



  1. Фолькман контрактураси кечишида ажратилади:

A.5 давр
Б.3 давр
В.2 давр
Г.4 давр
Д.тугри жавоб йўқ



  1. Елка суяги проксимал кисмининг бугим ичи синишларига қуйидагилардан қайси бири киради:

A.бошчаси
Б.думбокчалар аро синишлари
В.думбокчаларнинг синишлари
Г.хирургик буйинчанинг синишлари
Д.тугри жавоб йўқ



  1. Билак сугининг типик жойидан синишига қуйидагилардан қайси бири киради:

A.Коллес синиши
Б.Петерсон синиши
В.Галеацци жарохати
Г.Монтеджа жарохати
Д.тугри жавоб йўқ



  1. Билак сугининг типик жойидан синишига қуйидагилардан қайси бири киради:

A. Петерсон синиши
Б. Смитт синиши
В.Галеацци жарохати
Г.Монтеджа жарохати
Д.тугри жавоб йўқ



  1. Кул кафт оркаси суякларидан кайси бири куп шикастланади:

A.кайиксимон
Б.ярим ойсимон
В.уч киррали
Г.бошли
Д.трапециясимон



  1. Кафт оркаси суякларидан кайсиси купрок чикади:

A.яримойсимон
Б.кайиксимон
В.уч киррали
Г.нухатсимон
Д.илмоксимон



  1. 1-кафт суяги асосининг синишига қуйидагилардан қайси бири киради:

A. Смитт синиши
Б.Коллес синиши
В. Беннет синиши
Г.Монтеджа синиши
Д.Галлиацци синиши



  1. Беннет синиши. тугри жавобни топинг:

A.1-кафт суягининг асосининг синиши
Б.5-кафт суягининг синиши
В.билакнинг типик жойидан синиши
Г.кайиксимон суякнинг синиши
Д.билак суягининг пастки учлигидан синиши



  1. Dислокацион калталаниш кузатилади:

A. контрактураларда
Б.синиб силжиганда
В.синиб силжимаганда
Г. чикишларда
Д.анкилозда



  1. Соннинг буйин-дифизар бурчаги канчалигини топинг:

A.115-135о
Б.110-135о
В.140-160о
Г.105-145о
Д.100-115о



  1. Кохер буйича елкани тугрилаш қайси ҳолат бажарилади:

A.пастки
Б.елка орка чикканда
Влка олд чикканда
Г.юкориги
Д.култик остига



  1. Билак суяги типик сингандасиниш чегарасини топинг:

A.дистал бугим юзасидан 2-2,5 см юкоридан
Б.билак суяги метафизидан
В.билак суяги эпифизидан
Г.тугри жавоб йўқ
Д.хамма жавоб тугри



  1. Кайиксимон суяк синганда аникланади:

A.хамма жавоб тугри
Б.билак кафт уст бугими сохасида енгил шиш
В.панжа орка юзаси шиши
Г.билак кафт уст бугими кафт юзаси сохасида шиш
Д. анатомик табакерка сохасида енгил шиш



  1. Кайиксимон суяк синганда иммобилизация муддатини топинг:

A.8-12 хафта
Б.4-6
В.5-6 хафта
Г.тугри жавоб йўқ
Д.2-4 хафта



  1. Гюнтер учбурчагини аниқланг:

А.елка камарида соҳасида
Б.тирсак бўғими соҳасида
В.билак тирсак бўғими соҳасида
Г.болдир ошиқ бўғими соҳасида
Д.тизза бўғими соҳасида



  1. Гюнтер учбурчаги элементлари:

А.елка бошчаси, ўмров суяги акромиал ва корокоидеал ўсиқлари
Б.елкани медиал ва латерал тепачалар,олекранон
В.билак ва тирсак бошчаси, билак ўсиғи
Г.билак бошчаси, тирсак ўсиғи, елка бошчаси
Д. тугри жавоб йўқ



  1. Мениск жароҳатига қуйидагилардан қайси бири киради:

А.Байков симптоми
Б. Тределенбург симптоми
В. Миронов симптоми
Г.Алис симптоми
Д.”харакатланувчи қути” симптоми



  1. Мениск жароҳатига қуйидагилардан қайси бири кирмайди:

А. Чаклин симптоми
Б. Байков симптоми
В. Турнер симптоми
Гиронов симптоми
Д.блокада симптоми



  1. Миронов симптоми қайси жароҳатларда кузатилади:

А.тизза бўғими жароҳатларда
Б.чаноқ сон бўғими жароҳатларда
В.билак кафт бўғими жароҳатларда
Г.болдир ошиқ бўғими жароҳатларда
Д.Лисфранк бўғими жароҳатларда



  1. Дюпюитрен типидаги синишлари кузатилади:

А.тизза бўғими жароҳатларда
Б.чаноқ сон бўғими жароҳатларда
В.билак кафт бўғими жароҳатларда
Г.болдир ошиқ бўғими жароҳатларда
Д.Лисфранк бўғими жароҳатларда



  1. Дюпюитрен типидаги синишларига киради:

А.тўлиқ
Б.нотўлиқ
В.пронацион
Г.абдукцион
Д. а, б, в



  1. Дюпюитрен типидаги тўлиқ пронацион синишларига киради:

А. 4 та тури
Б. 3 та тури
В. 2 та тури
Г. 5 та тури
Д. тугри жавоб йўқ



  1. Дюпюитрен типидаги тўлиқ пронацион синишларига кирмайди:


Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   92




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish