Жанубий Сибир (Олтой-Саян тоғлари ва Байкалбўйи) халқлари
Сибирнинг жануби ва табиий иқлим жиҳатидан бошқа ҳудудлардан катта фарқ қилади. Январда ўртача ҳарорат-16, июлда эса +23 градусни ташкил этади. Энг йирик халқлари: олтойликлар-69 минг, хакаслар-78 минг, туваликлар-206 минг, бурятлар-417 минг кишидан иборат. Шорлар 15,7 минг, тофарлар-700 кишини ташкил этади.
Санаб ўтилган халқларнинг барчаси олтой тилларида сўзлашади. Бурятлар мўғул тил гуруҳига, қолганлари туркий тилларда гаплашади.
Айни шу ҳудудда буғуни хонакилаштириш, сўнг Сибир бўйлаб тарқалиш бўлган. Олтойликларнинг вужудга келган ва шаклланган жой Марказий Осиё даштлари ва Сибирнинг жануби бўлган. Айнан Жанубий Сибирда жез даврида мил.авв. III-I минг йилликларда кўчманчи чорвачилик шаклланган. Ҳудуд аҳолиси ўз тарихи давомида бир неча марта алмашган.
Олтой, Саян, Байкалбўйидан темирни эритиш ва ундан турли буюмлар ясаш, уй ҳайвонларини хонакилаштиришни, деҳқончилик билан шуғулланиш қўшни ҳудудларга тарқалган.
Хўжликнинг янги турларини шаклланиши аҳоли сонини ўсишига, миграцимя жараёнларини кучайишига олиб келади. Илк темир асридан чорвадор-кўчманчиларнинг силжишлари янада кўпаяди.
Хўжалик хусусиятларига қараб аҳолининг маданияти ва турмуши ҳам фарқланган. Чорвадорларда (Тува, Жанубий Олтой, бурятлар, хакасларнинг бир қисми) кигизли ўтовлардан кенг фойдаланилган. Овчилар эса чайлаларда ёки ёғочни йўниб ясалган кўп бурчакли ўтовларда яшаган. ХХ асрнинг бошларидан руслар таъсирида ёғочдан уйлар кенг тарқалади.
Турлича анъаналар кийимларда ҳам кузатилади. Чорвадорлар узун этаги ўнг томонга ёпиладиган чопонлар, чакмонлар кийган. Маҳаллий зодагонлар қимматбаҳо матолардан (мовут, шойи, атлас, бахмалдан) кийимлар тиктирганлар. Қишда узун жунли пўстинлар, юмшоқ қўй терисидан учи кўтарилган, пошнали этиклар кийилган. Бойларнинг кийимлари қимматбаҳо мўйналар билан безатилган. Зодагонларнинг бош кийимлари мураккаб кўринишга эга бўлиб, унинг ранги, безакларига қараб хўжайиннинг лавозими жамиятдаги мавқеини аниқлаш мумкин эди. Жанубий Олтой аёлларининг ўзига хос кийими енгсиз чегедек бўлган. Қишда уни қўй терисидан тикилган пўстин устидан кийишган.
Жанубий Сибир аҳолиси ижтимоий жиҳатдан ҳам турлича эди. Ҳар бир киши ўз уруғини туркча (сёок), бурятча-ясу (суяж) билган етти отасини исмини аташи лозим эди. Ҳар қандай бегона кишидан энг аввало қайси суякдан эканлиги сўралган. Уруғ ичида никоҳ тақиқланган.
Ҳозирда ҳудудда христианлик ва буддизм кенг тарқалган бўлсада: руҳларга эътиқод шомонлик сақланиб қолган.
Do'stlaringiz bilan baham: |