1 4 4
-
риг
эканлиги хозирги кунда цоидага айлантирилган.
Даре тузилишининг лойщаси, унинг цисмларининг укув
митериалларини кеша-кетлиги ифодаланадиган укув ишлари-
нинг хужжатларидан бири «дарснинг режа-конспекты» деб ном-
линадиган матнда ифодаланди. Лойихани тузиш уцитувчи то
монидан машкларни оцилона танлашга, уларни тугри жой-
лпштириш ва юкламани меъёрини лозим булган даражада бел-
гилаш имконини берди.
Дарснинг тузилиши дастур материалларини узлаштириш
учун аник, вазифаларни белгилаб уларни х,ал цилиш учун из-
чил узлаштиришни, узлаштирилган харакат фаолияти ёки хара
кат актини мустахкамлаш ва такомиллаштириш билан амалга
оширилади; даре учун режалаштирилган вазифаларни хал
цилиш да цулланиладиган таълимнинг услубиётларига етарли-
ча аницшк киритилиб уларни цандай куллаш; дарснинг цисм-
лари ёки уларнинг айрим булакларидан цайси мацеадда фой-
диланиш лозимлигига аницликлар киритилади.
Дарсни тузилишининг цонуниятлари хацида гапиришдан
иввал уни цандай структуравий бирликлардан ташкил топган-
лигини булажак соха мутахасисини билиши лозим булади.
Жисмоний маданият дарсида хар цандай педагогик вазифа
ларни хал этиш купинча шувулланувчилар организмидан маълум
даражадаги зурщишини вужудга кел тирад и, шунинг учун дар
снинг цисмларидаги зурицишга организмни тегишли даража
да функционал тайёрлаш дарснинг тайёрлов цисмида амалга
оширилади.
Букж рус олими академик И.П. Павлов организм цийин
вазифаларни хал этишга тайёр булишини, айник,са, жисмоний
\аракатлар, машцлар ни аста-секинлик билан такрорлашда
Do'stlaringiz bilan baham: |