М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet47/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

Берилган:  = 1 м; h = 20 см= 0,2 м; L = 10 см = 0,1 м;
Р —
13,6-1G3 кг/м3.
Топит керак: р} = ?
Е ш л и т и . Горизонтал ^олатда булган найнинг хар иккала 
учидаги хавонинг зажми V, ■= 
• S  (бунда 5 — найнинг
куцдаланг кесим юзи), босими эса pt бУлсин. Вертикал *о- 
латдаги найнинг юкори ва паст цисмларидаги ^авонинг зажм-
лари V 2 = 
• 5 ва V 3 =
*S, босимлари эса
мос равишда р2 ва р3 б^лсин. Бойль—Мариотт конунига бино- 
ан найнинг юкори кисми учун /7,1/,= p2V 3 булиб, 
ва V 2 
нинг ифодалари урнига куйилса:
{L — h)px~ { L — h + 2l)p3 
(1)
бÿлaди. Найнинг пастки кисми учун p iV ^ P s V z  булиб яна К, 
ва V3 нинг ифодалари урнига куйилса, куйида[и хосил бу- 
ладн:
< L - h ) P l =
( ¿ — А — 2/)/г». 
(2)
Найнинг пастки кисмидаги хавонинг босими эса у нинг юкори 
кисмидаги ^авонинг босими билан симоб устунининг босими 
йириндисига тенг булганда симоб уступ мувозакатла булади, 
яъни:
Pi = Pi-\-PMk> 
(3)
(1), (2) ва (3) тенгламалар^ан цуАидагинн топамиз:
pgh[(L — h)* — 41s] 
13,6-103 кг/м3-9,8 м/с»-0,2 m¡{ 1 - 0 ,2 / - 4-0,í 8j м« 
Щ Ь - h ) ,  

4-0,1 м*(1-0,2) 
м 
"
= 5-104 Н'м3 - 50- 1C8 Па — 50 кПа.
Ж авоб: ру
= 50 кПа.
М у с т а ц и л е ч и ш у ч у н м а с а л а л а р
23.1. Хавонинг босими рх =* 720 мм. сим. уст. га тенг. Агар 
босим ¿>2 = 2-105 Па га етса, *аво *ажми Kj нинг нйсбий ÿ3- 
гариши ДV ¡ V X нимага тенг булади?
д у  
п, — р 
Ж авоб:
— =
— — ZL в
0,525.
V
р2
23.2. Хажми Vj ~ 5  л булган хаволи идиш 1/5= 4 ,5 л ^ажм- 
ли буш идиш билан нормал босими (^0~ 1 * 10' Па) остида ту- 
таштирилганда идишларда юзага келадиган умумий босими р 
ни топинг.
Жавоб-. р = pi
= 53 кПа.
www.ziyouz.com kutubxonasi


23.3. Хажми К , -=400 л булган баллонда /?,= 2 М П а босим 
остида 
газ 
бор. Босим рг =* I МПа 
гача 
камайган булса, бал- 
лондан чицариб юборилган газнинг массаси А т ни топинг. Нор­
мал шароит 0— Ы 0 Ь Па. 7'0=273К) да газнинг‘зичлиги р0—
“ 0,6 кг/м3 га тенг. Жараённи изотермик деб ^исобланг. 
\
Ж авоб'.
-im = роД 
V
— poVj ~ ( — — i l = 2,4 кг.
Рч \P i
/
23.4. Берк идишда />,=500 кПа босим остида газ бор. Агар 
жумрак очилгандан кейин газнинг л=4;5 кием мацсаси чициб 
кет:а, идишда колган вазннинг босими pi кандай булиб цо- 
лади?
Ж аво б

ря
= p j(l —
п)
— 100 Па.
23.5. Нормал шароитда газ У0=1 м3 *ажмни эгаллайди.
Ш у газнинг босими узгармас А *»4,9 МПа тенг булган ^олда- 
ги V 1 ^ажмни топинг.
Dt
Ж в о б
: V, = К 0- г О Э ,2 м з .
P i
23.6. Газ бошлангич V", = 6 л *ажмдан V2 =  4 л ^ажмгача 
сицилганда босим Д/? — 2*105 Па га оргган булса, бошлангич 
босим рх ни топинг.
Vi
Ж аво б

--- - — 4-105 Па.
м — »2
23.7. Хажми У = 40 л булган буш баллонга дам бериш ке- 
рак. Агар компрессор *ам Дт = 1 мин да ДИ = 5 м 3 атмосфера 
*авосини сурса, баллондаги *аво босимини /> = 1,5 МПа гача 
етказиш учун унга цанча т вактгача дам бериш керак? Ат­
мосфера босими P
q
= \ '\ 0:‘ Па га тенг.
V р0
Ж аво б
: t = Дх —--- *=»7,2 С.
A V р
23.8. Агар /0 —0°С да „Волга“ автомобили шинасининг ка- 
мерасидаги *аво р=»0,17 М П а босим остида булса, шу *аво- 
нинг зичлиги р ни топинг. Нормал шароитда, яъии (/?0=1 атм=
— Ю:* Па ва ¿0 = 0°С) да *авонинг зичлиги р0 « 1,29 кг/м8 га 
тенг.
о

Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish