Ф о т о эф ф е к т д о д и с а с и учун Эйнштейн формуласи:
4 , в Л +
(Х(1Ш >
б у н д а
А —
эл ектроннинг металлдан чикиш иши, /те — элект
роннинг массаси,
v mtt —
электроннинг металлдан у ч и б чикиш
тезлиги.
ф
Ф отоэффектнинг кизил чегарасида ф отоэлектрониинг т е з
лиги к в и булганлиги у ч у н , кизил чегарага мос келувчи час
тота v0 ёки тулкин у з у н л и г и А0 куйидаги формулалардан аник-
ланади:
v0 — - €ки
=
(XIII. 12)
Л
vq
Д
о
67 -§ . Ё Р У Р Л И К Н И Н Г Т У Л К И Н Т А Б И А Т И
М а с а л а л а р е ч и ш н а м у н а л а р и
/ -
м асал а.
С у вн и н г сиртига тулкин узунлиги *0 — 7(Х) нм
бУлган кизил ё р у г л и к нурлари тушмокда. С увнинг кизил ё р у г -
лик нурлари учун а б с о л ю т синдириш кСрсатгичи « = 1,331.
6 у нурнинг сувдаги тулкин узунлиги * топилсин. С ув тубида
ту р г я н киши кзндай рангли ёруглик нурини кур а д и ? Ёруглик-
« и н г
вакуумда таркалиш тезлиги
с
= 3 • 10е м/с.
Берилган'.
А0 — 700 нм —
7
• Ю- 7 м, я — 1,331, с — 3 * 10® м/с.
t o n u u i
керак:
К *=» ?
Ечилиши:
Ё ругли к нурининг вакуумдаги тулкин узунлиги
Xq “
с у
булиб, б у н д а
с
— ёругликнинг таркалиш тезлиги, v эса
унинг частсиаси. Ё р у г л и к нури би р-мудитдан
бош ца мудитга
утган да унинг ч а с то т а си узгармай колиб, таркалиш тезлиги ва
тулкин узунлиги у з г а р а д и
Агар ёруглик
нурининг сувдаги
таркалиш тезлиги
v
ва тулкин узунлиги
бу л с а , * — — була-
ди, бунда
ü
— — ва
1 булганлиги у ч у н , цуйидаги натижа
п
Ао
ке л и б чикади:
А — — •=» — —
™ L - 1 2 Z L
m
= 5 , 2 6 . 10~7 м - 526 Нм.
v
сДо
п
1.331
Жавоб: К
= 526
нм бу
еруглик нури кизил
эм а с. яшил
нур б^лади.
Ле
ки » сув чубидаги киши яшил нурни эмас кизил нурни
карали,
чункн инсон
куяинннг рангни сезиши ёругликнинг тулкин узунлигига эмас, ёруглик т^л-
•Кинииинг частотасигя борликднр.
'¿•масала.
И н сон бинафша нурнинг тулкин узунлиги >0 =
= 400 нм дан кичик (* " Х0) тулкин узуиликли ультрабинафша
нурларни кура ол м а сл иги га сабаб нима?
Ж авоб:
К^знинг ган\арн ультрабннафша
нурларни ютнши
сабабли,
ультрабинаф ш а нурлар « у з н т н т ? р нарласига ети б б о р а олыайдн. Ш унинг
учун *ам инсон кузнга ул ьгр аби н аф ш а нурлар куринмайди.
www.ziyouz.com kutubxonasi
3-
масала
К уёш спектридаги Ф р а у н г о ф е р чизикларинмлг
кандай >;осил булишинн туш унгиринг.
Ж авоб:
Ф р а у н ю ф е р чизиклари К уёш с п е лтрининг ютилиш ч изи ц лари -
дир Ку ё ш нурикин! тутаШ спеп;трлари
тур л и моддаларнш и
б угл а р н м а ь -
ж уд бу-и а к атм осф ерадан уп а н д а бу р си м он м ол д а л а р ха р а к
1
срлн н у р л а -
ниш спек тол эри га м ос келган тулцин узун л и к да гн ёругликларии ю ти ш и са -
Сабли спектрда к ора чизицлар — ютилиш сп ек тр л а ри *скил ¿ул адн .
М у с т а к и л е ч и ш у ч у н м а с а л а л а р
67.1, Натрийнинг сарик нурларннинг ^аводаги
тулкин у з у н -
лиги / 0 = 589 нм. Бу нур учуй с у в н и н г а б с о л ю т синдириш к у р -
сатгичн
1,33 булса, унинг су в д а г и таркалиш т е зл и !и
Do'stlaringiz bilan baham: