v
1450 м/с
Я»
V
q
340 м/с
4,26.
Жавоб:
Сувда товуш тулкинининг узунлиги ^аводагидан А/*0=4,26 мар
та катта экан,
М у с т а к и л е ч и ш у ч у н м а с а л а л а р
56.1. Тулкин v = 4 Гц частотада v — 12 м/с тезлик билан
таркалаётган булса, унинг тулкин узунлиги I ни ва бир-би-
ридан Ы = 2 м масофада ётган нукталарнинг фазалар фарки
'Д<р
ни топинг.
Ж авоб:
А. = — - 3 м; Д? = 2к- — •
М
- 240°.
v
V
56.2. Тебраниш манбаидан s, — 10 м ва s2 = 16 м масофа-
лардаги икки тебранишининг фазалар фарки
ни топинг.
Тебраниш даври 7' = 0,04 с ва таркалиш тезлиги -а =*200 м/с.
As
So— i»
__
Жавоб:
Л» —■
2я — — 2я —-— «-я — 180
К
/v
56.3. Узунлиги X » 0,8 м ва частотаси v=5 Гц булган тул-
Киннинг даври Т ни ва таркалиш тезлиги о ни топииг.
Жавоб: Т
=- — — 0,2 с;
v
—
— 4 м/с.
V
56.4. Агар момакалдироцнинг биринчи шовкинини кузатув*
чи яшин чй^нпггндан í »4,5 с утгач зшитган булса, яшин
www.ziyouz.com kutubxonasi
кузатувчидан кандай s масофада чакнаган? Товушнинг хаво*
да гаркалиш тезлиги
340 м/с.
Жазоб. s
—
vt
— 1530 м.
56.5. Темир куву рнинг бир учида урилган занг товуши
унинг
иккинчи
учида турган кузатувчига ^аводан кувур буй-
лаб келганидан А/=«10 с кейин етиб келган. Лгар товушнинг
*аводаги тезлиги г»0=
—340 м/с, темирдаги тезлиги эса
—4840 м/с булса, цувурнинг узунлиги 5 ни топинг.
Ж авоб: s
— — - Â
t
»3657 м.
V-V
q
56.6. Агар товушнинг акс садоси ¿ “ 25 с утгандан кейин
эшитилган булса, товуш цайтган тусиккача булган масофа s
ии топинг. Товушнинг ^аводаги тезлиги v = 340 м/с.
V-Í
Ж авоб:
s = — -*4i50 м.
56.7. Маёкдан парохолга бир вактда товушнинг иккита
сигнала: биринчисини ^аводан, иккинчини эса сувдан юбо-
рилди. Пароходдаги кузатувчи товушнинг биринчи сигналини
иккинчисидан
Ai-* 4 с кейин эшитди. Агар маёкдан пароход-
гача булган масофа s = 1775 м ва товушнинг хавода тарца-
лиш тезлиги v0 = 34U м/с Оулса, товушнинг сувдн таркалиш
тезлиги V ни топинг.
$
Ж авоб
: o — Vo -------- —
1
454 м/с.
s — v0ií
56
8. Товушнинг сувда таркалиш тезлиги v = 1450 м/с.
Агар товушнинг частотаси v — 725 Гц булса, карама-кзрши
фазаларда тебранаётган кушни нукталар бир-биридан кандай s
масофада булади?
V
Жавоб:
s - ~ - 1 м,
2v
56
9. Океаннинг чукурлиги эхолот ёрдамида улчанган. Агар
товуш пайдо булган пайтдан уни кабул килиб олгунга кадар
/
= 5 с вакт утган булса, океаннинг чукурлиги
h
ни топинг.
Товушнинг океан сувида таркалиш тезлигини и—1450 м/с деб
олинг.
vt
Жавоб:
Л*-
~r
=»3G.5 м.
56.10.
Проигриватель пластинкасида „ля* тонининг часто
таси v~435 Гц га мос келган, пластинканинг марКазидан г »
«»12 см масофада ёзилган тоауш тулкинининг кушни дунглик-
лари орасидаги масофа I ни топинг (/ — \ булади). Пластин
канинг айланиш часготаси ve—33 айл/мин.
Жавоб: I
“ 2it
г
*=» 9,5* 10~4 м — 0Д5 мм.
•v
%
'¿ы
www.ziyouz.com kutubxonasi
57- §. Э Л Е К Т Р О М А Г Н И Т Т Е Б Р А Н И Ш Л А Р
М а с а л а л а р е ч и ш н а м у н а л а р и
Do'stlaringiz bilan baham: |