М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet176/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

Берилган\ п — 40 1/см=4-10* 1/м, И/т «2Ж /м *, ¡а = 1,
= 12,56 • 10“ 7 Гн/м.
Топиш керак-. /«=»?
Ечилиши: Индуктивлиги булган соленоиддан / ток ута- 
ётганда унда *осил буладиган магнит майдоннинг энергияси
- —

т
2
Бунлан фойдаланиб магнит майдон энергиясининг зичлиги 
т$)т ни топамиз:
XVт _ Ш  
дат — у ~~2У'
бу ерда ¿ = р0\>.п'гУ булиб, бунда ц0—магнит доимийси, р— 
му*итнинг нисбий магнит сингдирувчанлиги, п—соленоиднинг 
узунлик бирлигига мос келган урамлари сони, V*—-соленоид- 
нинг хажми.
£ нинг ифода'ини юкорилаги $'рнига куйилса:
_£/*__ 1*о1хп*У/3 
оддл
т
~
2 V 


'
Бунда» топилиши керак булган токнинг кучи / куйидагига 
тенг б^лади: 
^
________
1
________
_
0 1 5
А
V м и *
п У

4 - 10 1/м К
12
,
5
Ь . К Г 7 Гн/м
-1
’ 

Ж авоб.
/ = 0,45 А.
www.ziyouz.com kutubxonasi


М у с т а ц и л е ч и ш у ч у н м а с а л а л а р
54.1. Индуктивлиги ¿ —0,6 Гн булган соленоиддан / = 20 А 
ток утаётган булса, соленоид ичида хосил булган магнит май- 
доннинг знергияси W m ни топинг.
Ж авоб

W m
«
«= 120 Ж .
54.2. Индуктивлиги ¿= 0 ,5 Гн булган токли соленоидда 
*осил булган магнит майдоннинг энергияси W m = 4 Ж . Соле­
ноиддан утаётган токнинг кучи / ни топинг.
Ж авоб:
/= 
= 4 А.
54.3. Урамлари сони = 240 булган галтакдан / = 6А
ток утганда унинг кундаланг кесим юзидан утувчи магнит 
индукция окими Ф —2,5*10"* Вб булса, ралтак ичида *осил 
буладиган магни! майдон энергияси Wm ни топинг.
ШФ
Ж авоб: Wm
«= —— — 1,8 Ж .
£
54.4. Агар соленоидлаи утаёиан токнинг кучи /«=»8 А бул- 
ганда унинг ичидаги магнит майдоннинг энергияси 
*“ 0,32 Ж булса, соленоиднинг индуктивлиги ¿ ни топинг.
2W
Ж авоб: L
=
- j f
- 10-К Г 3 Гн - 10 м Гн.
54.5. Ток Д/=4А га текис ортганда магнит майдонининг 
энергияси 
=» 2,4 • 10-2 Ж га ортадиган соленоиднинг ин­
дуктивлиги ¿ ни топинг. Занжирдаги токнинг уртача киймати 
/,р — 5А.
KW
Ж авоб:
£ 
г * - 1,2- 10"J Гн -1 ,2 мГн.
/у р д /
54.6. Ралтакдаги ток /,—* 15 А дан /2— 5 А гача бир текис 
узгарганда галтакнимг магнит майдон энергияси 
Ж
га камайган. Ралтакнинг индуктивлиги ¿ ни топинг.
Ж авоб: L
-
- 40- 1<Г3 Гн - 40 мГн.
54.7. КаРШилиги /?= 12 Ом ва индуктивлиги = 25 мГн 
б^лгаи ралтак ¿/=120 В кучланишли узгармас ток манбаига 
уланганда галтакда *осил буладиган магнит майдоннинг энер­
гияси \Vm ни топинг,
Жаеов-.
www.ziyouz.com kutubxonasi


54.8 Уэунлиги I “= 40 см ва кундаланг кесимининг юзи
5 = 4 см2 булган соленоиднинг индуктивлиги ¿=»25 мкГн. 
Соленоид ичидаги магнит майдон энергиясинннг зичлиги ,гот —
— 5- Ю-2— булса, соленоиддан утаётган ток кучи / ни то-
м3
пинг.
Ж авоб'. I
-
- 0.8 А . ч
54.9. 
Узунлкк бирлигига мос келган урамлари сони л = 
—500 1/м булган узаксиз соленоиддан /-»8 А ток утаётганда 
соленоиднинг ичида ^осил буладиган магнит майдон энергия- 
си зичлиги т п ни топинг.
Ж авоб . ют
=
— 10 Ж/м3.
54 
10. Токли соленоиднинг ёпик узагндаги магнит майдон- 
нинг кучланганлиги /-/=**1,2 КА/м булса, узакдаги магнит 
майдон энергиясининг зичлиги -тт ни топинг. Шу шароитдаги 
темирнинг нисбий магнит сингдирувчанлиги {*=»900.
«о!1№ 
Ж
Ж авоб: хет
— ——- = 814 - %
2 
м-1
54.11. Узунлик бирлигига мос келган урамлари сони я*»
— 800 1/м булган узаксиз токли соленоид ичидаги магниг 
майдоннинг энергияси зичлиги 
1
С*т — 2,5 Ж/м3 булса, солено­
иддан утаётган ток кучи / ни топинг,
Ж авоб:
/ - ~ 1 /
- 2,& А . 
л 
г
www.ziyouz.com kutubxonasi


Т у р т и н ч и
Ц И С М
ТЕБРАНИШЛАР ВА ТУЛЦИНЛАР
X боб. ТЕБРАНИШ ЛАР ВА ТУЛЦИНЛАРНИНГ ФИЗИК
АСОСЛАРИ
Гармоник тебранма ^аракат тенгламаси куйидаги ку- 
ринишга эга:
X *- Лз1п(ш*+ <р0) *■ Л«)п 
— Л з !п (2 ^ + <р0), 
(Х1.1)
бунда х — тебранаётган нуктанинг мувозанат вазиятидан сил- 
жиши, А —тебраниш амплитудаси, <о—циклик частота 

= ^ —
Г—тебраниш даври, V—тебраниш частотаси,
бошлангич фаза, («>/+¥о)—тебранишнинг ( вактдаги фазоси.
Гармоник тебранаётган нуцтанинг т е з лиги V силжиш 
х дан вакт / буйича олинган биринчи тартибли ^осилага тенг- 
дир.
V — 
= Аш С08(а>( + ф0) — г>0соз(<о/ + <р0), 
(XI. 2)
•бунда 
тезликнииг максимал (амплитуда) ифодаси:
©0 =- Лш =. Л 
А2тсу. 
(XI.9а)
Гармоник тебранаётган нуцтанинг тезланаш и а тезлик
V дан вацт / буйича олинган биринчи тартибли, силжиш х 
дан вакт * буйича олинган иккинчи тартибли ^осилага тенг- 
дир:
а — а~ = ~ =- — А »г81п(о>/ + <р0) = — ЛоЗЩш/ + 9о). 
(Х1.3)
а< 
а1г
€КИ
а --- шал:----(
7
)* * = - (2™)ал\ 
(XI.За)
Гармоник тебранишни юзага келтирувчи куч Г  Ньютон* 
нинг иккинчи конунига биноан куйидаги куринишга эга:
Аз1п(ш* + (X I.4)
www.ziyouz.com kutubxonasi


бунда Л — квазиэластик кучнинг деформация коэффициент» 
булиб, у куйидагига тенгдир:
к = 

(Х1.5)
7*
Тебранаётган нщтанинг кинетик энергияси:

Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish