Берилган: t«=lMHH = 60c;
=* 18 км/соат = 5 м/с, г>, =
= 72 км/соат =» 20 м/с.
Топиш керак:
? x>ypT=“ ? 5 — ?
Ечилииш, Текис тезланувчан ^аракатда тезланиш а тезлик-
нинг узгариши v, — v 0 нинг *аракат вакт и t га булган нисба-
тига тенг:
а _
= ^20 м/с —5 м/с _ М
с = а 2 5
к
t
60с
60с
Текис узгарувчан *аракатнинг уртача тезлиги v урт *аракат-
нинг бошлангич тезлиги г»0 ва охирги тезлиги v t нинг уртача
арифметик кийматига тенг:
„ fpt~.ÍÜ ± l' _ 5mJc+20m/c _ 35_М£С _ ^
ур
2
2
2
Текис Узгарувчан яаракатда утилган йул s уртача тезлик
Vfpt ни вакт** га купайгмаси билан аникланади:
s =
"/‘Н -Я = 17,5 м/с-60 с - 1050 м.
Ж авоб: <2=0,25м/с8; t/урт—i 7,5м/с ва s — 1050м.
2-сосала. Реактив самолёт гг0=720 км/соат тезлик билан
учмокда Самолёт бирор моментдан бошлаб ¿ = 10 с вакт да
вомида тезланиш билан ^аракатланади ва охирги ¿,=*»1 с да
St««295 м йулни учиб утади. Тезланиш а ва охирги тезлик v t
ТОПИЛСИК.
_ ДГ“ У ‘ ~'f
2 - 6 1 0
LuriMOTFKfl
л!|
17
•
T r v '
N
www.ziyouz.com kutubxonasi
Берилган: %;0 — 720 км/соат — 200 м/с; / » Ю с ;
¿1
= 1с; 5,—
*=295 м.
'¡опта керак: а — ?
= ?
Ечилиша: Бошлангич тезликни текис тезлан^вчан харакат-
нинг тенгламасига биноан / ва /—
вактларда утилган й^ллар
цуйидагига тенг булади:
5“ *\,* + — ■
ва
=
— М +
Бу тенгликларни ^адма-^ад айирсак,
5 — (5 - 5 , ) = ( V + ^ ) _
~
~ * у ^ \
ёки
, , й Р
, .
.
а (г ,
, .
а/18
5, = г»0/+ — ~ «о* + V I “ - у
--- 1 *
Буидан изланаётган тезланишни топамиз.
^ __ 2( $( —
2( 295 м—200 м /с-1с) _ 2 - 9 5 и __Ю м 'с и
" *
(2- 10с— 1с) I с
“ 19с2 ~
У холда охирги тезлик v t:
V, « ъ 0-{~а£ «= 200 м/с + 10м,'с ■
10 с =» 300 м/с.
Ж а еоб : а — 10м/с2; V /—300м/с.
3-масала. v 0 = 16 м/с тезлик билан кетаётган поезд тормоз*
лангандан бошлаб т^хтдгунча 5 =128 м й^л босди. Харакатнинг
тезланиши а ва поезд т^хтагунча кетган вацт / топилсин.
Берилган: у 0 — 16 м/с; 5 = 128 м.
Топиш керак: а — ? 1 — 7
Ечилиша. Текис узгарувчан харакатнинг тезлиги, тезлани-
*2
2
ши ва йулини узаро богловчи V(—V
0
=^
2
as формуладан тезла- •
нишии тоЬамиз:
2
2
1П—Щ
2
S
Маслланинг шартига acocan харакатнинг охирги тезлиги нолга
тенг, яъни V/“ •
0. Бинобарин:
_ _
_____16*иэ/с 8
_ 256 м/сз
ч
, а
а ~
2 s
2 - 128м “
i 56
~~
М/С *
Бунда манфий ишора харакатнинг текис секинланувчан экан-
лигини билдиради.
Поезд т^хтагунча кетган вакт t уртача тезлик орцали
ифодаланган йул формуласи s — iíypr■*«=-— ** дан ёки и, —0
булганлиги учун s = — / дан осонгмна аникланиши ыумкин:
2
^ __ 2 s
2 0 2 8 м ^ ^56м_ __ j g c
v 0
10
м/с
16м/с
Ж авоб: а —— 1 м /с3; / — 16 с.
www.ziyouz.com kutubxonasi
М у с т а к и л е ч и ш у ч у н м а с а л а л а р
3.1. „Ж игули“ автомобили бошлангич тезлик билан текис
тезланувчан *аракатланиб, ^ * 5 с да $,=40 м ва <,= 10 с да
=* 130 м масофани утган б^лса, ^аракатнинг бошлангич тез-
лиги V0 ва тезланиши а ни топинг.
Do'stlaringiz bilan baham: |