М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet28/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

W
ки„ а — - 1.5 • 
W
Ж .
Щ
www.ziyouz.com kutubxonasi


14.5. т  = 20 г массали ук , — 400 м/с тезлик билан ка- 
лннлиги s = 25 см булган тахтага кириб, ундан х^а — 50 м'с 
тезлик билан учиб чицди. Укнинг тахта ичида ^аракатланиши- 
даги каршилик кучи ни топинг.
Ж авоб: F K
----- — — - 6,3 • Ю
3
Ж «= 6.3 к Ж .
14 
2s
14.6. Горизонтал йулда кетаётган тепловоз Z7, — 15окН дои- 
мий тортиш кучига эга. Агар йулнинг s = 600 м ли цисмида 
унинг тезлиги 
-*32,4 км/соат дан 1»2*в=54 км/соат гача орт- 
ган булса, массаси т  — 1000 т булган поезднинг *аракатига 
таъсир цилувчи каршилик кучи F K ни топинг.


Vo — Vl
Ж аеоб: Гц— Е Т — т
— ---- -- 30 кН.
14.7. Массаси /я=100 г ли шарча 
— оО см радиусли аи- 
лана б^йлаб v — 120 айл/мин частота билан текис айланаётир. 
Унинг кинетик энергияси W Kaa ни топинг.
Ж авоб: W Ktm-
---------- 1,97 Ж .
2
14.8. Самолёт 
— 180 км/соат тезлик билаи аэродромга ку- 
наётиб s — 150 м т^хташ йулини утди. Умумий каршилик ко- 
эффициенти k ни топинг.
V *
Ж авоб: k
— -— — 0,31.

gs
14.9. 
12 кг массали снаряд v x — 600 м/с бошлангич 
тезлик билан тупдан отилган ва нишонга бориб v2 = 500 м/с 
тезлик билан теккан. Снаряднинг учиш вактида каршиликни 
енгиш иши Л„ ни топинг.
К
m(v\ —
v?)
Ж авоб: Ак
-
-----
----- -660 - 103 Ж - 660 
к Ж .
к 
2
14.10. Отилган т^п снаряди KИ1|1 = 1,8 М Ж кинетик энер- 
гияга эга булган. Туп снарядининг массаси т , = 10 кг, ство- 
лининг массаси т% — 600 кг булса, тепки таъсирида т^п ство- 
ли кандай 
кинетик энергия олади?
Ж авоб: WKm7
-
WKKnx
— = ¿0 * 1(Р Ж — ЗО кЖ .
15-§. ПОТЕНЦИАЛ Э Н Е Р ГИ Я
М а с а л а л а р е ч и ш п а м у н а л а р и
1-масала. Массалари /я =* 50 кг дан булган иккита юкдан 
бири ердан учинчи каватга, иккинчиси эса учннчи каватдан 
туртинчи каватга кутарилган булса, уларни кутаришда кан-
www.ziyouz.com kutubxonasi


дай Аг ва А 3 ишлар бажарилган? Агар э^ар бир каватнинг ба- 
ландлиги А = 4 м дан булса, кутарилган юкларнинг потенциал 
энергиялари и^пот1, М/пот2 ни топинг.
Берилган: т  — 500 кг; А = 4 м; А, = ЗА; Л2 = 4А; Л34= А.
Топиш керак: Л, = ? Д = ? №пот1 ■» ? и/пота = ?
Ечилиши. Юкни юкорига кугаришда унинг Р  огирлик ку« 
чини енгиш учун куйидагига тенг булган иш бажарилади.
А 1 — Р • А, = 3mgh = 3 . 500 кг • 9,8 м/с2 * 4 м =
= 58,8 . 10* 
= 58 8 к Ж ; 
са
А 2 = Я-Л34= mgА *= 500 кг • 9,8 м/с8 • 4 м =»
= 19,6 ■
10* 
= 19,6 к Ж . 
са
Юкларнинг потенциал энергиялари уларнинг Ер сиртига - 
нисбатан олган энергияларилан иборат булганлиги учун:
^пот! = Р ' h1 = Ъmgh = 3 • 500 кг - 9,8 м/с3* * 4 м =
= 58,8- 10а кг' ыД = 58,8 к Ж ;
с3
^ Нот 
2
= Р  * *
2
= 4т^А — 4 * 500 кг-9,8 - . 4 м —
с*
= 78,4 • Ю 1 
= 78,4 к Ж .
са
Ж авоб: А.
- 58 
8
к Ж ; Л г - 19,6 к Ж ; Г пот 
1
= 58,8 к Ж ; 1Рввга - 78,4 к Ж .
масала. Массаси т=*60 кг булган цирк артисги таранг 
тортиб куйилган турга А = 10 м баландликдан сакрамокда. 
Агар тур А/, = I м га ч^зилган булса, артист турга кандай 
/ , рт1 уртача куч билан таъсир килган? Агар цайта сакрашда 
тур Д/2 = 0,1 м га чуз.ыган булса, у турга цандай ^ урт2 урта­
ча куч оилан таъсир килган булади?

Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish