М е ҳ н а т т а ъ л и м и ў Қ и т и ш м е т о д и к а с и



Download 8,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet64/103
Sana05.07.2022
Hajmi8,59 Mb.
#740343
TuriУчебное пособие
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   103
Bog'liq
Mexnat ta’limi metodikasi

Бирннчи
ёгочни куритишга оид иш учун карточка топширик
Техник маълумотлар. ёгоч таркибида хамиша маълум микдорда сув бўлади, 
ёгочнинг намлиги процентда ифодаланади.


Масалан, янги кесилган ёгоч таркибида тахминан 60 — 70 сув булади. Бундай 
сгочдан ясалган буюмлар албатта куриб киришади, тоб ташлайди, ёрилиб кетади. Шу 
сабабли барча буюмлар қурктилиб намлиги 5—20 га келтирилган ёгочдаи 
тайёрланади.
; - . и м.
Ёгоч табиий шароитда ёки сунъий усуллар билан қуритилади.
Габиий шароитда (хавола) куритиш учун тахталар махсус пойдеворлар устига 
тахлаб қўйилади 
(32 — расм). 
Тахлаш пайтида тахталарнинг орасида 
очик жой колдирилади. Шундай килинганда тахталарга шамол тегиб улар аста — 
секин курийди. Тахталарнинг табиий курилиши 10— 60 кун давом этади. Ёгочнинг 
қуришини тезлатиш учун хар 
хил
сунъий қуритиш усулларидан фойдаланилади. 
Масалан, камера ичида қуритишда тахталар тахланиб, куритиш камерасининг ичига 
жойланади (33-расм) ва унга 30...90° С гача қиздирилган хаво юборилали. Бунда йгоч
1- 10 суткада курийдн. куритишнинг бошка усуллари каторига вакуумда сунъий 
равишда куритиш киради. Бунинг учун камера ичида паст босим ҳосил қилинади.


Ишлаб чикаришда махсус электр куриткичлар ичида юкори частотали ток билан 
куритиш усули қўлланилади.
Бу 
усулларнинг 
хаммаси 
куритиш 
вакти ни 
бир 
неча соатгача 
кнскартиради, куритиш жараёнида ёгочнинг намлиги вакт вактида махсус прибор 
намлик 
ўлчагич 
ёрдамида 
текшириб 
турилади. Камераларда куритиш 
рсжими 
махсус 
приборлар 
билан 
ростлаб 
(ў)гартириб) турилади.
Лаборатория шароитида ёгочнинг намлиги ундан олинган намунани курита 
бошлагунга қадар ва қуритиб бўлгандап кейин тарозида тортиб кўриш йўли билан 
аникланади. Ёгочнинг намлиги куйидаги формула 
билан хлсоблаб аникланади:
бу 
ерда: В- ёгочнинг намлиги, oFn: 
Т„ - - ёгочнинг куритмасдан олдинги 
намлиги; т , — курук ёгочнинг (куритгандан кейин) 
массаси.
Егоч намунасини қуритишга кўн вакт кетади, шу сабабли мактаб устахонаси 
шароитида ёгочнинг намлмги курук ёгочнинг зичлигига караб аникланади. Ёгочнинг 
намлиги 
куйидаги формуладан аникланади:
бу ерда: 
п - - ёгочнинг зичпиги, 
гҒсм2; V- намунанинг хажми. см2, куйида 
айрим ёгоч турларнинг курук, колатдаги зичлигининг кийматлари келтирилган: 
Қоракарагай 
0.39
Қарагай. аргувон 
0.43
Қайив, коракайкн 
0.10 
Тилогоч 
0.56
Дуб 
0,61
Формуладан ва ана шу маълумотлардан фойдаланиб, масалан, 25х40х Х50 мм 
ўлчамли кайин брусокнинг намдигини хисоблаб топиш мумкин. У ниш 
V=50000MM1=50cm3 
хажмиии аниклаймиз:
Кейин намунани тарозида тортиб кўрамиз. Айтайлик намунанинг массаси 45 г 
чикди. У холда кайин брусокнинг зичлиги ҒгҒсм3Ғ


Ўуруч ёгочнинг зичлиги маълум бўлса, ёгоч намунасининг намлигини Ғ%{' ушбу 
формуладан аниклаш мумкин:
бу ерда: р„— нам ёгоч 
намунасининг зичлиги; 
рч- қуруқ ёгочнинг 
зичлиги. 
Биз кўриб чикаётгаи кайин брусок учун
Л аборатори я иши. «Ёгоч намунасининг намлигини аниқлаш»,

Download 8,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish