М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

психогалваник
рефлекс,
ёки 
тери-галваникрефлексы
мисол була олади. Бу р е ф ­
лексии урганиш учун тер безлари купрок булган терига элект- 
родларни махкамлаб цуйиб галваном етрга уланади. Э м о ц и он ал 
цузралишга сабаб булувчи турли таъсирлар: терига игна сан ч и ш , 
электр гоки бериш, ^аяж онлантирувчи >^икоя эшиттириш н ати - 
жасида галванометр стрелкаси огади. Биринчи марта И .Р .Т ар - 
ханов тасвир этган бу ^оди сан и нг сабаби шуки, тери даги п о- 
тенциаллар фарци узгариб, электр царшилиги камаяди ва бу 
^одиса асосан тер безларининг фаолиятига боглик.
Эмоционал холатларнинг физиологик куринишлари, асосан сим- 
патик нерв тизимининг кузгалишига боглиц. Аммо бунда парасим - 
патик нервтизимицам цузгалиши мумкин. Эмоцияларда масалан,, 
мушук вовулаётган кучукни курганда сайёр нервлар орцали ке- 
лувчи импулслар таъсирида инсулин чициши кучаяди.
У.Кенноннинг маълумотларига цараганда, эмоционал ^о л ат- 
ларнинг купгина физиологик куриниш лари вегетатив н ервлар-


нинг бевосита таъсирида, шунингдек, адреналин таъсирида ке- 
либ чицади. Эм оционал ^олатларда симпатик импулслар таъси- 
ри билан цондаги адреналин купаяди.
Организмнинг огриц туфайли келиб ч и д а н баъзи умумий ре- 
акцияларида автоном нерв тизимининг олий марказлари 
1
$ з и -
лиш натижасида гипоф изнинг о р р д аги булагидан вазопресси ч 
гормони купроц чицади, бу гормон томирларни торайтиради ва 
сийдик ч щ ари ш и н и тухтатади.
Ю цорида келтирилган мисолларда рефлектор ёйнинг эффек­
тор цисмига гуморал звено цушилган. М арказий нерв тизими 
организмга нерв импулсларини юбориб, таъсир курсатиш би­
лан бирга, нерв им пулсалри таъсирида ички секреция безлари- 
да гормонлар ишлаб чициб, цонга ^ушилади, улар куп аъзолар 
^олатини ва фаолиятини узгартиради.
Турмушдаги турли-туман шароитга организмнинг мосланиши- 
да симпатик нерв тизимининг ахамияти, шу тизимни батамом олиб 
ташлаш тажрибаларида явдол курсатилади. У .Кеннон мушуклар- 
нинг иккала чегара симпатик узанини ва барча симпатик ганг- 
лийларини батамом кесиб олган. Бундан ташцари, бир буйрак усти 
безини олиб таш лаган ва иккинчи буйрак усти безини нервдан 
мазфум этган (муайян таъсирларда симпатомиметик таъсир этув- 
чи адреналиннинг цонга утишига йул цуймаслик учун шундай кил- 
ган). Операция цилинган ^айвонлар тинч цуйилганда нормал ^ай- 
вонлардан деярли ^еч бир фарк цилмаган. Аммо, организмнинг 
зур беришини талаб циладиган турли шароитда мускуллар ^аттик 
ишлаганда, организм цизиб кетганда, совуганда, 
крн
йукотганда, 
эмоционал цузгалишда, симпатик узан ва ганглийлар олиб таш- 
ланган х.айвонлар чидами камайган. Масапан, нормал ^айвонлар 
гавда ^ароратининг пасайиш ига сабаб булмаган таш^и мухит 
^ароратида симпатик нервлардан ма^рум килинган хайвонлар гав- 
даси тезроц совуб долган.
Симпатик нерв тизимини 
иммунологик
“экстирпация цилииГ
(олиб ташлаш) йули билан шунга ухшаша маълумотлар олин- 
ди.Бу усул 1958 йилда ишлаб чикилди. С Д оэн сичконларнинг 
сулак безларида симпатик нерв ^ужайраларининг усишига ёрдам 
берадиган оцсил моддани топди. Illy моддани бошка ^айвон- 
ларга юбориш йули билан цон зардоби таёрланди, симпатик ней- 
ронларнинг усиш ига ёрдам берадиган моддани уша цон зардо- 
бидаги иммун ж исмлар боглаб олади. Симпатик нерв тизими 
т а р а н и й этиб улгурмаган ёш симпатик нерв ^ужайралари еми- 
рилиб кетади.


Орца м и я , узу н ч о ц м ня ва ур т а м и я н и н г вегет ат ив ф у н к -
цияларни бош царувчи марказлари.
Ю цорида курсатилганидек, 
автоном нерв тизимининг эффектор нейронлари кузни ^аракат- 
лантирувчи нервнинг урта миядаги ядроларида, юз нерви, гил- 
цалцум нерви ва сайёр нервнинг узун чоц миядаги ядроларида, 
орца мия кукрак ва бел сегментларининг ён шохларида ва дум - 
газа сегментларининг олдинги шохларида жойлашган. Бир цанча 
вегетатив рефлексларнинг ёйлари цам марказий нерв тизим и­
нинг шу булимларида туташади. Бунинг сабаби шуки, автоном 
нерв тизим ининг эффектор нейронлари купгина экстерорецеп- 
торлар билан висцерорецепторлардан келувчи импулслар таъ- 
сирида цузрапувчи оралиц нейронларда импулслар олади. Ш у 
сабабли вегетатив функцияларни реф лекс йули билан бошцара- 
диган тубан марказлар орца мия сегментларида, узунчоц м ияда 
ва урта мияда деб цисоблаш мумкин. М арказий нерв тизим и­
нинг юцоридаги булимларидан, ж ум ладан мия ^занининг рети- 
куляр формациясидан, гипоталамусдан, миячадан, пустлоц ос- 
тидаги ядролардан ва катта ярим ш арлар пустлогидан уша м ар- 
казларга импулслар келиб туради.
В егет ат ив ф ункциаларни б ош царадиган спи н ал (орца м и ­
ядаги) м а р к а зла р .
Орца миянинг сун гги буйин сегменти ва 
юцоридаги иккита кукрак сегменти рупарасида ётган нейрон- 
лар кузнинг учта силлицмускулларига: цорачицни кенгайтира- 
диган мускул (m. dilatator 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish