М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

18-расм . 
А -вегетати в, Б -сом атик р е ф л е к то р ёйлари.
I Сезувчи цисм -рецепт арлар; 2.М арказга инт илувчи цисм-сезувчи -
аф ф ерент нервлар; З.М арказий,оралщ нейрон; 4.Марказдан
цочувчи, эфферент нейрон; 5.И ш чи аъзо-эффектор.
А
Б


Рефлексларнинг рецептор майдонлари куп ^олларда бир-би- 
рига утиб кетади. Бунда улар турли афферент нервлар билан бор- 
ланади. Рефлексларнинг рецептор майдонининг катталиги ^ар - 
хил булади. Бош мия ярим шарлари пустлори билан б о г л щ реф­
лексларнинг рецептор майдони энг катта булади.
Турли хил рефлексларнинг рефлекс ёйини ^оси л булишида 
хар хил сондаги нейронлар иштирок этади. Буни схематик ^уй- 
идагича тасаввур этиш мумкин (18-расм).
Агар рефлекс ёйини ^осил булишида иккита нерв ^ужайра- 
си иштирок этса, сезувчи нейрондан ^узгалиш бевосита ^ара- 
катлантирувчи нейронга утказилади, ундан иш чи аъзога бери- 
лади. Бундай рефлекс ёйини моносинаптик реф лекс ёйи дейи- 
лади (18-расм). Учта ёки ундан куп нейронлар иштирокида х,осил 
буган рефлекс ёйларини полисинаптик рефлекс ёйлари деб ата- 
лади. Деярли куп ^олларда к^узралиш аф ф ерент нейрондан эф­
ферент нейронга орали»; нейронлар ор^али утади. Орали^ ней- 
роннинг мавжудлиги туфайли битта эфферент нейрон турли аф­
ферент нейронлардан ахборотларни кабул ¡^илиб олиши мум­
кин. Шу сабабли битта рефлексии турли рец еп тор майдонлари- 
ни (^узратиб келтириб чи^ариш мумкин. А фф ерент нейронни эф­
ферент нейрон билан иккита ва ундан куп оралиц нейронлар ор- 
кали бирикиши мураккаб узаро ало^аларни ам алга оширади. Бу 
уз навбатида бир бутун организмни узлуксиз узгариб турувчи 
ташки мухит ш ароитларига мослашишини таъминлайди.
Рефлексларнинг синфланиши.
Одам ва ^айвонларда жуда куп 
рефлекслар урганилган. Барча рефлексларни ^айсидир бир хусу- 
сиятига кура ало^ида гуру^ларга ажратилади. Биологик а^амия- 
тига кура барча рефлексларни 
овцатланиш, уимояланиш, тусмол-
лаш-урганиш, ж инсий
ва бошк;а рефлексларга булинади. Инди- 
видни овкатга булган э^гиёжини кондириш га йуналтирилган 
барча харакагларни овкатланиш рефлексларига киритилади.
Узини ва узига як;инларни жабрланиб *;олишдан сак^гговчи 
харакатлар -
%имоя реф лексларят р.
У рганиш -рефлекслари ёрдамида янги н арса урганилади. 
Жинсий рефлекслар узига ухшаганни яратиш ва вояга етка- 
зишга ^аратилади.
Рецепторларнинг жойланиш жоЙига кура - тери, куриш, эши- 
тиш, ^идлаш рефлекслари мавжуд. Буларнинг барини 
экстро-
рецепторли реф лекслар
деб аталади; ички аъзолардаги рецеп- 
торлардан бошланадиган рефлексларни 
иптерорецепшорли
, мус­
кул, пай ва буримлардаги рецепторлар иш тирокида юзага кела- 
диган ^аракатларни 
проприорецепторли
реф лекслар дейилади.


Р еф лексларнинг жавоб реакцияларига кура рефлексларни 
щ ракат лант ирувчи
ва 
секретор,
яъни шира ишлаб чицарувчи 
рефлексларга булинади. ^аракатланувчи рефлексларда жавоб ре- 
акцияси м ускул цисцариши орцали амалга ошади, секретор -
ш ира чицарувчи рефлексларда жавоб реакцияси без туцимала- 
ридан сую цлик чициши билан куринади.
Реф лексии амалга оширувчи нерв марказини марказий нерв 
тизим ининг цайси булимида жойлашганлигига кура рефлекслар­
ни 
орца мия, узунчоцмия, урт амия, мияча, оралщ м ия ва пустпоц
реф лексларига булинади.
^ о с и л булишига кура рефлексларни 
шартсиз ва шартли
реф­
лексларга булинади. Бу рефлексларнинг хусусиятлари кейинрок 
тула баён цилинади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish