М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet242/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

О лий нерв ф аолият и ж араёнлари динам икаси
Нерв тизими олий булимларининг фаолияти асосан иккита асо- 
сий жараёнлар булмиш цузгалиш ва тормозланиш хисобига амалга 
ошади.
Бу жараёнларнинг иррадиациялланиши, концентрацияланиши 
ва индукцияланиши ^исобига организм фаолияти шаклланади.
Мияда хосил булган цузгалиш, ёки тормозланиш жараёни бир 
жойли булибгина колмасдан бошка булимларгатаркалиш и мум-


кин. Н ерв жараёнларининг узи хосил булган учогидан цушни 
^уж айраларга таркалишини 
иррадиация
дейилади. 
Т о р м о зла н и ш ир р а д и а ц и яла н и ш и
Ш артли тормозланишнинг иррадиацияланишини тери ана- 
лизаторида кузатиш цулай. Фарцловчи тормозланишнинг ирра- 
д иациясини кузатиш учун итнинг орца оёгига панжаларидан 
1
о 
сон цисмигача терисини механик таъсирланиши учун метал туг- 
м ачалар ёпиштирилади. Т уртта ю^ори тугмачаларини таъсир-
лаб сулак оцизувчи шартли рефлекс 
^оси л цилинади ва яхши муста^кам- 
ланади. Энг пастки тугмача фар!уюв- 
чи таъсирлагич булиб хизмат кила- 
ди ва овцат билан муста^камланмай- 
ди. Тажриба йули билан бир томчи 
.2
^ам сулак оцмайдиган ^олат ^осил 
-I
к;илинди. Демак, юкориги туртта туг­
м ача шартли рефлексии кузгатувчи 
ва охирги бешинчи тугмача тормоз-
94-расм. Фаркуювчи 
ловчи булиб хизмат ^илади. Тажри- 
тормозланишни пустлок 
бада кузгатувчи тугмачалар таъсир- 
хужайраларидаги ирради- 
л ан ган д а 30 секунда 
5
том чидан 
ацияси: 
сулак о ^ ш и кузатилган. Фарцловчи
0-ф арцловчи таъсирот,
тормозланиш чикарадиган бешинчи 
I ,2 ,3,4-м усбат шартли
тугм ача таъсирланганда тормозла­
н иш ж араёни чегарасидан чициб 
цушни цузгатувчи тугмачаларнинг 
со^аларининг функционал ^олатини 
^ам узгартиради. Бир минут интер- 
валда тормозловчи фаркловчи туг­
мача уч марта таъсир ^ л г а н д а н сунг 
шартли рефлекс цузгатувчи тугмача- 
лардан жойланишига цараб турлича 
узгаради. Тормозловчи тугмачага энг 
яцин жойлашган 
1
-тугмачанинг шар- 
95-расм. Пустло^ 
тл и рефлекси тула торм озланган,
хужайралардаги 
1
$зра- 
бироц узокроь; жойлашган 
2
-тугмача-
лишнинг иррадиацияси: 
никиэсаозайган.Крлгантугмачалар-
1-м усбат шартли
ни шартли рефлекс тормозланиш таъ-
т аъсирот ,
сирига учрамаган, аксинча уларни
2 ,3 ,4 ,5-фарцловчи
жавоб реакцияси кучайгани кузатил-
т аъсирот лар
ган.


Тормозланиш жараёни кенг иррадиациялангандан сунг, дас- 
тлаб ^осил булган жойига тупланади, яъни концентрациялана- 
ди. Тормозланиш ж араёнининг концентрацияланиш и иррадиа- 
цияланишга тескари кетма-кетликда амалга ошади.
Ц узгалиш нинг и р р а д и а ц и я л а н и ш и .
К^узралишни иррадиа- 
ц и ялан и ш и )^ам то р м о зл а н и ш н и н г и р р а д и а ц и я л а н и ш и н и
курсатувчи тажрибага ухш аган таж рибани куриш мумкин.
Итни орца оёгига панж аларидан чаноц суягигача бир хил 
масофада бешта тугмача ёпиш тирилади. Энг пастки №1 туг- 
мачага сулак оцувчи ш артли рефлекс ^осил цилинади. Ш ун- 
дан кейин №2,3,4,5 тугм ачалар цузгатилса ^ам итдан сулак 
оциш кузатилади. Доимо №1 тугм ача ш артсиз цузратувчи би- 
лан мустахкамланиб, долган тугмачалар мустахкам ланм аса, 
охир о^ибатда фарцловчи торм озланиш ю зага келади, яъни 
2
,3,4,5 тугмачалардан келаётган хабарларга сулак оцмайди. 
Ш ундан сунг асосий таж риба бошланади 
№ 1
тугм ачани таъ- 
сирлаб сулак оциш реакциясини цузгатгандан кейин 15 секунд 
утказиб 
№ 2
тугмача таъсирланса сулак оциш реакцияси т о р ­
мозланиш урнига кузралади. Д емак, №1 тугм ача куэталганда 
тери анализаторида цузгалиш
№ 2
тугмагача иррадиациялан- 
ганлиги кузатилди.
Боища тажрибада тери анализаторининг кенг цисмида иш 
олиб борилди. К^узгатувчи тугмачаларни итнинг олдинги оёги- 
дан бошлаб танаси орцали орца оёкларигича ж ойлаш тирила- 
ди. Биринчи тугмача ц узгатувчи , цолганлари тор м о зл о в ч и
цилибтайёрланади. Биринчи тугмачани цузгатиб 0 ,5 -1,0с утган- 
дан кейин ^ушни тугм ачаларда ^ам цузгалиш ни иррадиация- 
ланганлиги кузатилган.
Ш ундай цилиб мия пустлогида цузгалиш нинг и ррад иаци я­
ланиш и тормозланиш ни и ррад иаци ялани ш га ц араганд а тез 
амалга ошади. Тери анализаторида цузгалиш ни иррадиация- 
ланиш бир секундгача вацт сарфланади.
Н ерв ж араёнларинин г и н д у к ц и я л а н и ш и
Олий нерв фаолиятининг асосий жараёнларининг харакати фа- 
цат иррадиацияланиш ёки концентрацияланиш оркалигина амал­
га ошмасдан уларни узаро индукцияси орцали ^ам амалга ошиши 
мумкин. Индукция деб асосий нерв жараёнларининг уз атрофида 
царама-царши жараённи келтириб чицаришга айтилади.
Индукция ходисасини цуйидаги тажрибада куриш имиз мум­
кин. Мусбат индукция ходисасини кузатиш учун и тнинг ол­
динги оёрига сулак оцизувчи шартли рефлекс гугмачаси, орка


оёгига эса фарцловчи тугм ача урнатилган тормозловчи тугма- 
чани таъсирлаганда сулак оцмайди, аммо шундан кейин олдин- 
ги оёцдаги тугмача цузгатилса шартли рефлексии кучайгани- 
ни кузатилади.
А нализаторни бир жойи билан борлиц булган ухшаш таъ- 
си рлагичларни фарцлаш тормозланиш ини кузатилганда цам 
цузралиш нинг индукцияланиш ини куриш мумкин. Итда кучли 
ёрурликка сулак оцувчи ш артли рефлекс хосил цилингандан 
кейин кучсиз ёрур таъсирига фарцлаш тормозланишни цосил 
цилинган. К учсиз ёрур таъсир цилгандан кейин бирданига куч­
ли ёрур билан цузгатилса сулак оциш тахминан 50% ортиши 
кузатилади.
Д ем ак, мусбат индукция ходисасини бир анализаторнинг 
цушни цисмларида ёки бир жойининг узида кузатиш мумкин.



Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish