М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

С келет м ускулларининг т онуси.
М ускуллар тинчлик ^ола- 
тида х;ам батамом бушашмайди, бир цадар тарангликни сацлаб 
цолади, бундай ^олат тонус дейилади. Тонуснинг ташци ифода-


си шуки, мускуллар маълум даражада эластик булади. Электро­
физиологик текш ириш лар шуни курсатадики, скелет мускулла- 
рининг тонуси м ускулга катта интервал билан кетма-кет келув- 
чи нерв им пулсларига б о гл и ^ и р . Ана шу импулслар орка мия- 
нинг мотонейронларида вужудга келади, бу мотонейронлар фа- 
оллигини эса ю ^орирокдаги марказлардан, шунингдек, периф^*- 
риядаги м ускулларнинг толаларидаги чузилиш рецепторлари- 
дан, мускул гулавасидан келувчи импулслар ушлаб туради.
Мускул гулавасининг сезувчи импулслари орка илдизлар ор- 
1
^али мияга киради, ш у илдизларни цир^иб !$й и ш натижасида 
мускулнинг батам ом бушашиб к;олиши скелет мускулларининг 
тонуси рефлекс йули билан келиб чицишини курсатади.
М ускулнин г чар ча ш и .
Дужайра, аъзо ва бутун организм иш 
цобилиятининг ва^тинча камайиши ва дам олиш дан кейин эса 
тикланадиган з^олат чарчаш дейилади. Озгина ю к осилган мус­
кулга узок; ва^т электр стимуллар билан таъсирланса, шу мус­
кул ^исцариш ларининг амплитудаси аста-секин нолга етгунича 
камайиб боради. Бу ^олатни эгри чизи^ билан тасвирланса, чар- 
чаш эгри 
ч и з и р и
олинади. Мускул чарчаганда к;иск;аришлар ам­
плитудаси узгариш и билан бир ^аторда ^искариш нинг латент 
даври узаяди, бундан маълумки, кузралувчанлик пасаяди.
Бундай узгариш лар мускул ишлай бошлагандан кейин дарз^ол 
юз бермайди, балки бир ^адар вак;т утади, бу давр мобайнида 
1
^ис- 
^аришлар амплитудаси ортади ва мускулнинг ^узралувчанлиги 
з^ам бир ^адар ортади. Бундай пайтда мускул таъсирнинг муайян 
ритми ва кучида иш лаш га мослашиб крлади, яъни «урганади». 
Таъсир янада узок; давом этса мускул толалари чарчайди.
Организмдан аж ратиб олинган мускулга узок; таъсир этил- 
ганида иш ^оби ли яти н ин г пасайишига иккита асосий сабаб 
булади. Биринчиси, мускул узо^ вак;т ишлаб турганда модда 
алмашинуви чи^индилари тупланади, булар эса мускул толала- 
рининг иш кобилиятини пасайтиради. Ш у билан бирга калий 
ионлари толалардан таищарига - хужайра атрофига тупланиб, 
цузгалувчан м ем брананинг з^аракат потенциалларини вужудга 
келтириш к;обилиятини сусайтиради.
Организмдан аж ратиб олинган мускул чарчашининг иккин- 
чи сабаби, м ускулда энергия захирасининг секин-аста камайи- 
шидир. Ажратиб олинган мускул узок; иш лаганда гликоген за- 
хиралари кескин дараж ада камаяди, ^ с ц а р и ш учун зарур булган 
АТФ, креатинфосфатнинг ресинтез жараёнлари бузилади.


Ажратиб олинган мускулда, биз юцорида тацлил цилган чар- 
чашга олиб келувчи сабабларни тирик организм ишлаб турган- 
да юз берадиган чарчашга олиб келувчи сабабларга солишти- 
риб булмайди. Бунинг сабаби, организмда мускулнинг узлук- 
сиз цон олиб туришида, цон билан озиц моддаларнинг келиб 
туришида ва модда алмашинуви чициндиларининг чициб кети- 
ши билан изоцланади. Асосий тафовут ш ундаки, организмда 
нервдан мускулга цузгатувчи импулслар келиб туради. Нерв- 
мускул бирлашмаси мускул толаларига нисбатан тезроц чарчай- 
ди ва шу муносабат билан нервдан мускулга цузгалишлар утмай 
цолиши сабабли мускул узоц ишлаб, толицишдан сацланади.
Бутун организмда нерв марказлари иш вацтида нерв-мускул 
бирлашмасидан цам илгарироц чарчайди. Организмдаги чарчаш 
жараёнининг келиб чицишида нерв марказлари цолати узгари- 
шининг ацамияти катта эканлигини курсатувчи иш ончли да- 
лиллар бор. Масалан, текш ирилаётган киш ига «енгилгина са- 
ватни кутариб турибсан», деб ишонтирилса, у онир цадоц тош- 
ли саватни кутариб тура олади. Енгил сават кутариб турган ки­
шига «огир цадок тошли сават тутцазилди», деб иш онтирилса, 
аксинча у тез чарчайди.
Юцорида баён этилган фактлардан англашиладики, организ- 
мдан ажратиб олинган скелет мускулига бевосита таъсир этил- 
ганда, унинг чарчаши, царакатлантирувчи нервга таъсир этилганда 
нерв мускул бирлашмасида чарчаш ва табиий фаолият шароити- 
да бутун организмдаги ^аракат аппаратининг чарчаши фа кат та- 
шци ифодаси билан бир-бирига ухшайди, уларда мускуллар киска- 
ришининг кучи ва амплитудаси пасаяди, лекин келиб чик^нн ме- 
ханизми жицатидан эса бир-биридан катта фарц цилади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish