М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet125/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

р е т р а к ц и я ж а р а ён и ,
яъни ж ароцатланган ц о н -то м и р га ёп и ш ган т р о м б н и н г зич- 
лаш иш и бош ланади. Бу ж ар аён т р о м б о ц и тн и н г т р о м б о с т е - 
нин оцсили ва калций и о н л а р и и ш ти р оки д а а м а л г а о ш а д и . 
Л ахта 2-3 соат и чида зи члаш и б , д астл аб ки ц о л а т г а н и с б а - 
тан 25-50 % цаж м ни э гал л аб цолади, у н д ан за р д о б аж р аб
чицади. Р етракция н ати ж ас и д а тром б ц о тад и ва ж а р о ц а т
ю засидан цон оциш и ту х тай д и .
Ф ибринолиз.
Ф ибрин лахтаси ни парчалаб ю б о р и ш цисо- 
бига ц он-том ирлар б у ш л и ги очилиш ж а р а ё н и
ф и б р и н о л и з


д е й и л а д и . Ф и бр и н о л и з р еа к ц и я билан бир вацтда бош ла- 
н ади, л е к и н у секинроц кечади. Ф ибринолиз 
плазмин
таъси- 
рида соди р буладиган ферментатив жараёндир. Плазмин цонда 
ноактив плазминоген ^олатида булади. Крн ва туцима активлов- 
чилари таъсирида у фаоллашади.
Ф и бр и н ол и з цон ивиш и ж араёни каби икки хил: таш ци ва 
ички м ехан изм лар ёрдам ида ам алга ошади. 
Ф ибринолизнинг
т аш ци акт ивланиш механизмы
цон-томир эндотелийсида син- 
тезл ан ад и ган туцима активловчилари ёрдамида амалга оши- 
рилади. У ларга плазминогеннинг туцима активловчиси (ТАП) 
ва урокиназалар киради. 
Фибрынолызнинг ички активловчи ме-
х а н и зм ла р и га
плазма ва ш аклли элементлар активловчилари 
ки рад и , улар Х агеманга тобе ва Хагеманга тобе булмаган ме- 
х ан и зм л ар га булинади. Х агем ан га тобе фибринолизда XII а 
ф актори, калликреин ва ю цори молекулали кининогенлар таъ­
си р и д а плазм и ноген п л азм и н га айланади. Х агем анга тобе 
б улм аган механизм буйича фибринолиз тез амалга ош ади, то- 
м и р л ар д а цон ивиши н ати ж асида ^осил булган, ^али цотма- 
ган ф и б ри н ипчаларидан тозалайди.
Ц он и в и ш и га ца р и т м е х а н и зм л а р .
Крнда фацатгина кон 
и ви ш и н и чацирувчи ф акторларги на булмасдан, яна гемокоа- 
гу л яц и я га царши 
ант икоагулянт
деб аталувчи моддалар ^ам 
м а в ж у д д и р . Бундай м о д д ал ар н и н г айримлари цонда доим
б улади лар, улар бирламчи антикоагулянтлар деб аталади. Крн 
и виш и ва фибринолиз ж араён и да ^осил булувчи моддалар ик- 
к и лам ч и антикоагулянтлар д еб ном олган.
Б ирлам чи антыкоагулянтларни
учта асосий гурухга булиш 
м ум кин : 1 .А нтитромбопластинлар-тромболастин ва протром- 
б и н а за л а р га царши м оддалар;
2. А н ти тром бин лар-тром би н ни бириктириб олувчи м од­
д ал ар;
3. Ф ибри н оген дан ф ибрин ^оси л булишига царши модда­
лар.
Б и рлам чи антикоагулянтларнинг камайиб кетиши тромбоз 
^ о с и л булиш и ва Д В С -синдром келиб чицишига сабаб були- 
ш и м ум кин .
И кки лам чи ангикоагулян тларга цон ивишида иш тирок эт- 
ган , «иш латилган» факторлар, фибриноген ва фибринларнинг 
ем и р и л и ш ма^суллари киради. И ккиламчи антикоагулянтлар 
т о м и р л а р д а цон ивиш ини ва тр о м б и н тарцкалиб кетиш ин и
ч е г а р а л а й д и .


А сосий т а б и и й а н пгикоагупян т лар
Бирламчи
Антитромбин III
У
2
глобулин. 
Жигарда 
синтезланади. 
Т ром бин Ха, IXa , Х1а, ХПа ф акторларига, 
калликреинларга 
кучайиб 
борувчи 
ва 
плазман, 
грипсинларга 
кучсиз 
таъ си р
^илувчи 
ингибитордир. 
Г еп арин нин г 
плазм адаги фактори
Гепарин
С ульф атланган полисахарид. А нтиромбин 
III 
активлигини 
кескин 
орттиради. 
Т ром боген 
оксил 
ва 
гармонлар 
би лан
коагуляцияга 
щ зш п
ва 
ф ибринолитик 
таъси р курсатувчи комплекс хосил к,илади
« 2
-антиплазмин
Оцсип.
Плазмин, трипсин, хим отрипсин, 
калликреин. 
Ха 
фактор, 
урокиназалар 
ингибитори
(ъ-макроглобулин
Т ром бин, 
калликреин, 
плазмин 
ва 
трипсинларнииг 
кучайиб 
б орувчи
ингибитори
а
2
-антитрипсин
Т ром бин, 
трипсин 
ва 
плазм инлар 
ингибитори
Срчстерачали ингибитор
сь-нейроаминоглик'спротеид. Калликреин, 
ХПа, IXa, IXa, X la ва плазм инларни 
активеизлайди
Липопротеин-коагуляцион 
ингибитор бирикмаси
Тромбопластш г- VII фактор копмлексини, 
Ха ф акторни активсизлайди.
Аполипопретеин А - 11
Т ром бопластин- VII фактор ком плексини 
активсизлайди
Иулдош протеин 
антикоагулянти
И улдош да хосил булади. Тром бпластин-V II 
ф актор комплексини активсизлайди.
С Протеин
К 
вигам инга тобе оксил. 
Ж и гарда 
ва 
эн дотелий да 
^осил 
булади. 
С ери н
п ротеазалар хоссаларига эга. S П ротеи н
билан биргаликда Va ва V illa ф акторларни 
би рикти риб 
олади 
ва 
ф ибринолизни 
кучайтиради
Претеин S
К витам ин 
га тобе о^сил чн дотелиал 
^уж айраларди ^осил булади. С П ротеи н
нинг таъсирини кучайтиради
Тромбомодулин
С П ротеин нинг фактори. II а ф актор би лан
бирикади. Эндотелиал ^ужайраларда хосил 
булади
Фибрин ингибитори
П олип еп тид, j^ap хил тукималарца х,осил 
булади. Ф ибрин-мономер ва п олим ерларга 
таъ си р цилади


«Сузиб юрувчи» рецепторлар
Гликопретеидлар. Па ва Ха факторларни 
бириктириб 
олади, 
бош ка 
серии 
претеазаларни 
хам 
бириктириб 
олиши 
мумкин
Цон ивиш актив факторлариг а 
аутоаитителалар
Плазмада учрайди, Па ва Ха факторларни 
активсизлайди

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish