М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet103/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

1. 
Яллигланишга щарши таъсири.
Глюкокортикоидлар яллиг- 
ланиш жараёнининг барча боскичларини тухтади (алтерация, эк­
ссудация ва пролиферация) лизосомалар мембранасини стабил- 
лаб, ферментлар чи^иш ининг олди олинади, бу эса яллигланиш 
жараёнининг ривож ланиш ига тус^инлик килади. Г люкокорти­
коидлар яллигланиш учогида фагоцитоз жараёнини секинлаш-


тиради ёки бутунлай бугади. Бундан гашцари, яллигланиш жараё- 
ни билан чамбарчас бовдщ булган лихорадка реакцияси кескин- 
лигини пасайтиради, бу эсалейкоцитлардан интерлейкин
- 1
чики- 
шини камайтириш йули билан амалга оширилади. Бу 
4 0
лат интер­
лейкин
-1
нинг гипоталамусда жойлашган иссиклик хосил булиш 
марказита стимулловчи таъсирини камайтиради
2. А пергияга царит таъсир.
Глюкортикоидлар аллергик реак- 
цияларнинг ривожланишига хам бевосита гаьсир курсатади. Глю­
кортикоидлар куп ишлаб чицарилиши цондаги эозинофиллар со- 
нининг камайишига олиб келади, улар сонининг ортиши эса ал­
лергик реакцияларнинг ривожланишига олиб келади.
3. Иммунитетнинг пасайиши.
Глюкокоргикоидларцам хужай- 
ра иммунитетини, цам гуморал иммунитетинн бугади, бу цолат 
антителаларнинг хосил булиши ва фагощггоз жараёнининг иасай- 
иши билан боглицдир. Организм узоц мудцат глкжокоршкоилларни 
цабул килса, тимус ва лимфоид тукимаси инволюцияга учрайди, 
бунинг натгокасида цонда лимфоцитлар сони камайиб кетади. Узок 
вацт глюкокортикоидларнинг цабул цилиниши жиддий ^олатлар- 
ни юзага ч и ка рад и, организмга иккиламчи инфекциялар 
1
ушиш 
хавфини кескин оширади.
4. Артериал босимнимеъёрдаушлашдаги иштироки.
Глюкортикоидлар кон-томирларни катехоламинлар таъсирига
сезувчанлигини оширади, бу эса гипертензияга олиб келади. Арге- 
риал босимнинг ортишига маълум даражада минералокоргикоид- 
ларнинг хам ацамияти (организмда сув ва натрий нинг ушланиши) 
бор. Гипертензив эффект карахтликка царши таъсирни асосий ком- 
поненти булиб цисобланади (карахтлик доим артериал босимнинг 
кескин тушиб кетишидан юзага келади). Бу гомонларни карахт­
ликка царши фаоллиги гипергликемия хола ги билан боЕгшцдир. 
Глюкокортикоидларнинг организмда цосил булиши суткалик рит- 
мга эта. Бу гормонлар асосий цисмининг цосил булиши эрталабки 
соатларга тугри келади. Буни билиш, узок вацг глюкокортикоид- 
лар билан даволащда суткалик дозани тугри таксимлаш учун зарур.
Г'люкокоргикоидлар секрецияси кортикотропин гормони томо- 
нидан бошцарилади. Турли стресс стимуллари организмга таъсир 
этилганда цам уларнинг секрецияси кучаяди, бу эса мослашиш (адап­
тация) синдромининг ривожланишига тур^ки беради.
Ж инсий гормонлар.
Буйрак усти безининг тур сохаси жинсий 
гормонларни хаддан куп ажратиб чикарса. адреногенитал синдро­
мининг икки типи вужудга келади: гетеросексуал ва изосексуал. 
Гетеросексуал синдроми карама-карши жинс гормонларини куп


51-расм. Буйрак усти бези магиз цисми гормонлари ва уларнинг
вазифалари.
ишлаб чщ ариш дан юзага келади ва карама-^арши жинсга хос 
булган иккиламчи жинсий белгилар ривожланади. Изосексуал син- 
дроми уз жинсига мансуб гормонларни куп ишлаб чикаришидан 
юзага келади ва жинсий балогатга етиш тезлиги ортиб кетади.
Буйрак уст и безлари пустлогипипг гипо- ва гипсрфункция-
сида о р га н и т д а р уй берадиганузгаришлар.
Хайвонларда буйрак 
усти безлари пустлоги олиб ташланса, улар тезда улиб цолади. Бу- 
нинг асосий сабаби - сийдик билан куп мшуюрда натрий йуцоли- 
ши ва бунинг натижасида цон ва тукималардаг и натрийнинг кес-


кин камайишидандир. Организмга куп миедорда натрий юбориб, 
бу ^айвонлар умрини бир неча ва^гга чузса булади.
Одамда бронза касаллиги ёки Аддисон касаллиги
номли ож р
касалликда буйрак усти безларининг пустлоридан гормонлар чи- 
1
^иши кескин камаяди. Дастлабки белгилар: тери, айни^са ^ул, 
буйин, юз териси бронза тусига киради (номи ^ам шундан келиб 
ч и д ан ), юрак мускули заифлашади, жисмоний ме^нат пайтида, 
шунингдек, а
1
ушй иш бажарган пайтида з^ам бемор тез чарчайди 
(астения). Ишта^аси йу^олади, кунгли айнийди, 
1
^усади, ичи кета- 
ди. Бемор совуеда, орритувчи таъсирларга сезувчан ва юк^умли 
касалликларга купрок мойилро^ булиб цолади. Ж уда озиб кетади 
ва аста-секин бутунлай ^олдан тояди. Купинча улим билан тугай- 
ди. Буйрак усти безлари пустлорининг препаратлари Аддисон ка­
саллиги билан орриган беморлар хаётини цисман енгиллаштиради 
ва уларнинг мехнат крбилиятини бир цадар 
сацлаб
туради.
Буйрак усти безлари пустлорининг гиперфункцияси камрок уч- 
райди; буйрак усти безиниш' - гипернефромасида кузатилади. Айни 
в а ^ д а безнинг пустлоридан чщадиган гормонларнинг мицдори ор- 
тибгина цолмай, балки уларнинг сифати ^ам бузилади: асосан икки- 
та жинсий гормонлар ишлаб чщаради, нормада эса буйрак усти без­
лари бу гормонларни жуда кам ишлаб чщ аради. 3-4 яшар болаларда 
гипернефрома учраса, улар эрта балогатга етиб, соколи усгани ва 
ков со^асида жун босгани кузатилган. Гипернефрома аёлларда уч­
раса, >^айз курмай цолади, соцол чицади ва овози худци эркаклар- 
никига ухшаб дагаллашиб колади.
Буйрак уст и безларининг магиз цавати.
Буйрак усти безлари­
нинг магиз цавати хромаффин ^ужайралардан тузилган, улар эмб­
риогенез жихатдан симпатик нерв тизимининг ^ужайраларига якин 
туради. Улар калий бихромат билан буялганда сарриш жигарранг 
тусга киради. Бундай ^ужайра факаг буйрак усти безларининг 
магиз цисмидагина эмас, бундан таш ^ари аортада, уйцу арте- 
риясининг булинган жойида кичик чаноц сим патик тугунлари- 
нинг ^ужайралари орасида ва баъзи симпатик занжирининг ай- 
рим тугунлари орасида булади.
Буйрак усти безларининг магиз цавати адреналин ва норад- 
реналин гормонларини синтезлайди. Гормонал секрецияни 80 
%и адреналин ^иссасига турри келса, 
2 0
% и норадреналин улу- 
шига турри келади. Адреналин тиромин ^осиласидир, тиромин 
эса буйракларда тирозиннинг декарбоксилланиш идан ^осил 
булади. Адреналин буйрак усти безларида бевосита норадрена- 
линдан синтезланади, норадреналин эса диметилланган адрена­


лин булиб, унга ухшаш таъсир этади. Адреналин ва норадрена- 
лин катехоламинлар деган ном билан бирлаштирилади, чунки 
улар катехол хосилаларидир.
Бу гормонларнинг секрецияси автоном нерв тизимининг сим- 
патик кисми цузгалганда кескин ошади. Бу гормонлар симпа­
тии нервларга ухшаш таъсир курсатади, фарки шундаки, гормь • 
нал эффект узоцроц давом этади ва шундан булса керак бу гор­
мон ларни яна симпатомиметик аминлар деб ^ам атайдилар. Сим- 
патомиметик аминларни цон ва туцималарда аминоксидаза фер­
м ента парчалайди.
Буйрак усти 
бези
А д а п т а ц и я н и н г
ф ао л л аш у ви
Г л ю ко зан и н г
ту ц и м алар
то м о н и д ан
у т ш ж з а ц и я с и

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish