М. А.Ҳамроев она тилидан маърузалар



Download 1,58 Mb.
bet65/149
Sana23.02.2022
Hajmi1,58 Mb.
#143462
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   149
Bog'liq
2 5249198115935750579

3. Келаси замон феъллари нутқ пайтидан кейин бажариладиган ёки бажарилмайдиган иш-ҳаракатни билдиради ва икки турга ажратилади:
1) келаси замон мақсад феъллари -моқчи қўшимчаси ва тусланиш ёрдамида ясалади: бормоқчиман, келмоқчисан.
2) келаси замон гумон феъллари -(а)р қўшимчаси ва тусланиш ёрдамида ясалади: борарман, келарсан, ўқирман.
Замон шаклларининг бир-бирига кўчиши. 1) ўтган замон –ди билан ясалган шакли келаси замон ва ҳозирги замон маъноларида қўлланади: Ҳозир қаёққа ҳам бордик. Шундан сўнг билмадим, қанча вақт ўтди. 2) –ган билан ясалган ўтган замон шакли ҳозирги замон маъносида қўлланади: Биров китоб ўқиган, кимлар шахмат атрофида. 3) ҳозирги замон феълининг келаси замон маъносида қўлланиши кет, бор, юбор, бошла каби феъллар доирасида учрайди: Буларни бошқа полкка юборяпмиз. 4) ҳозирги замон ўтган замон маъносида қўлланади: Бир кун қарасам, дарчани бузаман деб болта кўтариб келаётибди.


4-§. Феъл майллари

Сўзловчининг иш-ҳаракатга мойиллиги феъл майли дейилади. Феълларда бешта майл бор:


1. Х а б а р (ижро, аниқлик) майлидаги феъллар иш-ҳаракатнинг уч замондан бирида бажарилиш-бажарилмас­лигини билдиради: ёзди, келяпти. Бундай феъллар дарак гапнинг кесими бўлиб келади.
2. Б у й р у қ - и с т а к майлидаги феъллар иш-ҳаракат ҳақида буйруқ, истак, маслаҳат, илтимос, орзу каби маъноларни билдиради: Бундай феъллар -(а)й, -гин, -син, -айлик, -инг(из), -синлар қўшимчалари ёрдамида ясалади: ёзай, ўқий, ёзгин, ёзсин, ўқийлик, боринг(из). Феълларнинг замон, шахс-сон қўшимчаларини олмаган шакллари ҳам буйруқ-истак майли шакли ҳисобланади: ўқи, ёз, кел.
3. Ш а р т майлидаги феъллар бирор иш-ҳаракатнинг бажарилиши учун ундан олдин бажарилиши шарт бўлган иш-ҳаракатни, бирор иш-ҳаракатнинг бажарилиш-бажарилмаслиги ҳақида истак, маслаҳат, фараз каби маъноларни англатади ва -са қўшимчаси ёрдамида ҳосил қилинади: борса, келсам, юрсак (Эски тилда –сар шаклида бўлган).
Бу майлдаги феъллар соф шарт маъносини (Келса, борамиз), орзу-истак (Қани энди, ўқишга кирсам), илтимос, маслаҳат (Ўша кишини чақириб берсангиз), фараз (Ёмғир ёғса керак), пайт (Ташқарига чиқсам, укам турибди), буйруқ-истак майлига хос (Гапирсангиз-чи!) маъноларини ифодалайди. Бу феъллар эди, экан феъллари билан қўлланса, шарт маъносига истак ҳам қўшилади: келса эди, ўқиса экан...

Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   149




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish