М. А.Ҳамроев она тилидан маърузалар


-§. Отларнинг бирлик ва кўпликда қўлланиши (сон категорияси)



Download 1,58 Mb.
bet40/149
Sana23.02.2022
Hajmi1,58 Mb.
#143462
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   149
Bog'liq
2 5249198115935750579

5-§. Отларнинг бирлик ва кўпликда қўлланиши (сон категорияси)

Отлар бирлик ва кўплик сонда келади. Бирлик сондаги отлар бир предметни билдиради. Кўплик сондаги отлар бирдан ортиқ предметни билдиради. Отлар кўпликда -лар қўшимчаси орқали ифодаланса, морфологик усул ҳисобланади: болалар, уйлар. Кўплик маъноси қўшимчасиз ҳолда махсус сўзлар ёрдамида ифодаланса, лексик усул ҳисобланади: бир қанча одам, минг-минг дарахт, бешта дафтар. Баъзан бу усуллар аралаш ифодаланиши мумкин (лексик-морфологик усул): Кўп ота-оналар келишди.


Ҳаракат-ҳолат, белги номини билдирган отлар, доналаб саналмайдиган нарса ва жисм номлари, жуфт предметларни билдирувчи отлар ва атоқли отлар фақат бирликда қўлланади: дўстлик, ун, кўз, Муаттар ва ҳ.
-лар қўшимчаси кўплик маъносидан ташқари қуйидаги маъноларни ифодалайди: 1) нарсаларнинг турини, навини хилини: Дўконга ёғлар (гуручлар, сувлар ва ҳ.) келтирилди; 2) жамликни: Маъмурахонлар келишди; 3) ҳурматни: Дадамлар ишлайдилар;
4) кинояни: Жаноблари келибдилар-да; 5) кучайтиришни: Бошларим оғриб кетди; 6) тахминни: Соат бешларда келади.
-лар кўрсаткичи отлардан ташқари олмош, сон, сифат, феъл, равиш туркумидаги сўзларга ҳам қўшилиши мумкин: булар, кимлар, бизлар, тушунтиришлар, катталарни, бешлар, илгарилари, келганлар каби. Бу кўрсаткич феълга қўшилганда тусловчи таркибида келади: борадилар (3-шахс тусловчи таркибида).


6-§. Отларнинг кичрайтириш, ҳурматлаш, эркалаш ва қиёслаш шакллари

Нутқимизда кичрайтириш, ҳурматлаш ва эркалаш отлари ҳам қўлланади. Бундай отлар кичрайтириш, баъзан эса ҳам кичрайтириш, ҳам эркалаш маъноларини англатадиган қуйидаги қўшимчалар билан ясалади:


-ча: Акбарча (кесатиш маъносида),
уйча, рўмолча, китобча
-чоқ,-чак,-чиқ: қўзичоқ, келинчак, қопчиқ
-(а)лоқ: қизалоқ, бўталоқ
-жон: укажон, Раҳимжон
-хон: Одилхон, Салимахон
-ой: Қундузой, Турсуной
-бегим: Нодирабегим
-ниса: Зебунниса
-биби: Ойшабиби
-бек: Отабек
-хўжа: Акбархўжа
-гина: ёлғизгинам, болагинаси
-дай(-дек): ойдай, шамолдек
Д и қ қ а т! –гина қўшимчаси кичрайтириш, эркалашдан ташқари, ачиниш маъносини ҳам ифодалайди. Бу қўшимча –гина айирув юкламаси билан омонимдир. Фарқлари: -гина юкламаси барча қўшимчалардан кейин қўшилади; -гина юкламаси урғу олмайди, -гина қўшимчаси эса урғу олиши мумкин.



Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   149




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish