М. А.Ҳамроев она тилидан маърузалар


Диққат! Айрим дарсликларда атамалар ва касб-ҳунар сўзлари битта гуруҳга киритилиб



Download 1,58 Mb.
bet18/149
Sana23.02.2022
Hajmi1,58 Mb.
#143462
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   149
Bog'liq
2 5249198115935750579

Диққат! Айрим дарсликларда атамалар ва касб-ҳунар сўзлари битта гуруҳга киритилиб, илмий атамалар ва касбий атамалар деган гуруҳчаларга бўлинади. (23; 189-191)
4) эскириб қолган сўзлар – кундалик ҳаётда ишлатилмайдиган бўлиб қолган сўзлардир. Жамият тўхтовсиз ривожланиб боради. Йиллар ўтиши билан меҳнат қуроллари, кийим-кечак, уй жиҳозларининг янги нусхалари пайдо бўлади, эскиларининг баъзилари ишлатилмайдиган бўлиб қолади, натижада уларни ифодаловчи сўзлар ҳам бора-бора жуда кам қўлланади ёки истеъмолдан чиқиб кетади. Эскирган сўзлар иккита гуруҳга ажратилади:
а) тарихий сўзлар – ҳозирда мавжуд бўлмаган нарса-ҳодисаларнинг истеъмолдан бутунлай чиқиб кетган номларидир; бунда сўз ўзи ифодалаган тушунча билан биргаликда эскиради: мингбоши, элликбоши, канизак, омоч, додҳоҳ, мумсик, халфа, мўнди...
б) архаик сўзлар ҳозирда мавжуд бўлган нарса-ҳодисаларнинг эскириб қолган атамаларидир; бунда сўз эскиради, лекин тушунча эскирмайди, у бошқа сўз билан ифодаланадиган бўлиб қолади. Бундай сўзлар истеъмолдан чиқиш арафасида турган, ҳозирги тилда синоними бўлган сўзлардир (қавс ичида ҳозирги тилдаги синонимлари берилган): район (туман), экспресс (тезюрар), область (вилоят), врач (шифокор), хирург (жарроҳ), инженер (муҳандис), редактор (муҳаррир), редакция (таҳририят), улус (халқ), битик (ёзув) ...
5) янги пайдо бўлган сўзлар - фан, техника ва санъатнинг ривожланиши билан тилда янги пайдо бўлган тушунчаларнинг номларини ифодаловчи сўзлардир: хоккейчи, лимонзор, фермер, телеминора, компьютер, дискет, сайт, файл, чип, шоу, дебат...
6) жаргон сўзлар (французча jargon – “бузилган тил” дегани) - қизиқишлари, машғулотлари умумий бўлган одамлар (сарой аристократияси, савдогарлар, отарчилар, талабалар, ўқувчилар) томонидан ишлатиладиган сўзлардир: офтоби олам (подшоҳ), тиш (гуруч), эллик олти (ипак), қайчи (ревизор) каби.

Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   149




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish