М а р к е т и н г асосий маркетинг тушунчалари ва замонавий сўзларининг қисқача изоҳли луғати



Download 0,79 Mb.
bet80/105
Sana26.02.2022
Hajmi0,79 Mb.
#472783
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   105
Bog'liq
Юсупов М китоб алфавит бўйича 2 восстановлен 17 02 2021

ДИФФЕРЕНЦИАЦИЯ ҲАҚИДА
Учта омил бор бўлганлиги сабабли, товарлар ёки хизматлар бозорларини дифференциацияланмаган деб ҳисоблаб бўлмайди.
Биринчидан, товарлар турли кўринишда бўлиши мумкин. Масалан, апельсин меваси бир-биридан размери, шакли, ранги, таъми ва нархи бўйича фарқ қилиши мумкин. Бу физик дифференциация деб номланади.
Иккинчидан, товарлар турли брендларга тегишли бўлиши мумкин (масалан, апельсинлар учун – Sunkist ёки Florida’s Best). Бундай ҳолатларда бренд дифференциацияси ҳақида сўз юритилади.
Учинчидан, мижоз таъминотчиларининг бири билан алоҳида муносабатлар ўрнатиши мумкин. Бу омилни биз муносабатлар дифференциацияси деймиз. Масалан, ҳамма брендлар яхши таниш, аммо компаниялардан бири мижозни саволларига тезда ва тўлиқ жавоб беради.
Гарвард университети профессори Теодор Левитт “ Дифференциацияланмаган товарлар бўлмайди. Барча маҳсулотларни ва хизматларни дифференциациялаш мумкиндир” – деган. Унинг фикрича, дифференциацияланмаган товар – қарши позициялаштирилишини кутаётган оддий маҳсулотдир.
Дифференциациялаштиришни усуллари қуйидагилардан иборатдир:

  • маҳсулот (функционаллик, тавсифномаси, стандартларга мослиги, фойдаланиш муддати, мустаҳкамлилиги, таъмирлаш мумкинлиги, стиль(услуб), дизайн) ;

  • хизмат (етказиб бериш, ўрнатиш, ўқитиш, маслаҳат бериш, таъмирлаш) ;

  • ходимлар (компетентлик, хушмуомалалик, ишончли, меҳрибон, коммуникабеллик) ;

  • имиж (символи, аудио ва видеоматериаллар, босма материаллар, муҳит, чора-тадбирлар).

ЖАМОАТЧИЛИК БИЛАН АЛОҚА ҲАҚИДА
Корхоналар бугунги кунда ва келгусида рекламага кам ҳамда жамоатчилик билан алоқа (public relation, PR) га кўп маблағ ажратиш орқали ўзларининг маркетинг бюджетини қайта тақсимлашни бошлайдилар. Реклама истеъмолчиларга аввалгидек самарали таъсир этмаяпти. Чунки, телевидениеда реклама роликлари вақти қисқартирилмоқда, кетма-кетликда намойиш этилмоқда, уларнинг бир-бирига ўхшашлиги кўрсатиш вақтида, уни кўрмай бошқа каналларга ўтказишни одат қилиб олдилар. Бу ҳаракатлар реклама самарадорлигини жуда пасайтириб юбормоқда. Энг ачинарлиси, истеъмолчиларни рекламага ишончи йўқолмоқда.
Бугунги кунда корхоналар рекламага жуда кўп ва жамоатчилик билан алоқага эса, жуда кам маблағ сарфламоқдалар. Бунинг сабаби оддийдир, чунки, PR – агентликларининг деярли барчаси реклама фирмаларига тегишли бўлиб, уларга реклама PR – га нисбатан кўп даромад келтирмоқда. Шу сабабли ҳам, улар жамоатчилик билан алоқани ривожлантиришга қизиқмайдилар.
Янги брендни, корхонанинг оммавий рекламани ташкил этишга нисбатан, PR ёрдамида яратиши жуда кўп вақтни, меҳнатни ва ижодкорликни талаб этади, лекин бу харажатлар тез орада қопланади. Корхонага ва унинг фаолиятига эътиборни тортишга ва улар ҳақида сўзлашга ёрдам берувчи PR – технологиялар бир қанча воситаларни ўз ичига олади. Улар қуйидагилар :

  • матбуотдаги нашрлар ;

  • чора-тадбирлар ;

  • янгиликлар ;

  • жамоатчилик ҳаётида иштирок этиш ;

  • махсус медиалойиҳалар ;

  • лоббирование ;

  • ижтимоий лойиҳаларга инвестиция киритиш.

– PR нинг асосий йўналишлари қуйидагилардан иборатдир :

  • оммавий ахборот воситалари билан ишлаш ;

  • истеъмолчилар билан муносабатлар ;

  • ҳамкорлар билан муносабатлар ;

  • жойлардаги жамоатчилик билан алоқалар ;

  • ходимлар билан муносабатлар ;

  • давлат ва жойлардаги бошқарув органлари билан муносабатлар ;

  • инвесторлар билан муносабатлар ;

  • кризисни бошқариш.

Янги брендни яратишни режалаштирувчи корхоналар, уни омма орасида сўзлашув мавзусига айлантиришлари зарур, бу эса PR ёрдамида амалга оширилади. PR – компания рекламага нисбатан бир қанча мартда арзонга тушади ва у узоқ муддатли самарага эгадир. Машҳур маркетологларнинг қатъий фикрича, корхоналар товарни бозорга чиқаришни рекламадан эмас, яхшиси жамоатчилик билан алоқадан бошлашлари зарурдир.



Download 0,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish