М а р к а з и У. Пратов, К


Ёнгокнамолар (Juglandales) цабиласи



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet183/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

Ёнгокнамолар (Juglandales) цабиласи
22-расм.
Ё
н р о к
;: 
1-гулли новда; а-чанг- 
чи тупгул (кучала); б-урурчи ту^гул; 
2-чангчи гул: 3-уругчи гул; 4-ёнрок; 
мева; 5-меваяинт тик кесмаси.
ликларни даволашда фойдаланилади. Меваси магзида 75 фоиз 
ёг, пустида ошловчи модцалар сак?
1
айди (22-расм).
Диллениякабшар (Dillenidae)
синфча (аждодча)си
Синфча (Аждодча) энг катта синфчалардан бири булиб, 
келиб чикиш и жи)^атидан магнолияномаларга 
як?1Н 
тура- 
Д И . 
Бу синфчага 31 та кабила, 7 та оила, 1910 тага якин 
туркум ва 36000 та атрофида тур киради.
' 93


Чойнамолар (Theales) ¡^абиласи
Бу кабила 12 та оилани уз ичига олади. Шулардан энг 
му?^ими чойдошлардир.
Чойдошлар (Theaceae) оиласи
Бу оилага 4 та туркумга мансуб 560 та тур киради. Чойлар 
асосан тропик )^амда субтропик худудларга хос доим яшил 
усимлж булиб, дарахт ва бугалардан иборат. Бартаари од­
дий, кетма-кет жойлап
1
ган, ён баргчасиз. Гуллари акгино- 
форм, йирик икхи жинсли, гултож ва гужосачалардан ибо­
рат. Чангчилари чексиз, гинецей цинкарп, 2-5 уяли. Меваси 
цинкарп кусакча ёки резавор мева. Уруги эндоспермсиз, ва­
тани Хитой, Хиндистон ва Шри-Ланка. Баргидан тайёрла- 
надиган чойдан Узбекистонда кенг фойдаланилади.
Далачойдошлар (Clusiaceae, Hypericaceae)
оиласи
Бу оилага 9 туркум, 400 дан 
ортик тур киради. Оила вакилла­
ри асосан тропик ва субтропик 
хуцудларда кенг таркалган. Узбе­
кистонда 3 тури усади. Бу оила 
ичида энг мухими 
далачой
(Hyperium) 
хисобланади. Урта 
Осиёда унинг 2 тури 
(Нурепшп
perforatum, Н. scabrum) 
кенг та- 
ркдлган. Барглари оддий, напггар- 
симон, карама-карпш жойлаш­
ган. Гуллари икки жинсли, акти­
номорф, гулкосача барги бешта 
Кушилиб усган. Гултожибарги 5 та 
эркин жойлашган. Чангчилари 
чексиз, уругчиси 3 та, мевачи бар­
гнинг кУшилиб Усишидан хосил 
булган. Меваси кусжча Далачой- 
НИНГ 
барча турлари )^ам доривор- 
пастки крсми; 2-тушули; 3-гули; 4- 
лик хусусиятига эга (23-расм). 
гтапипгдиагралшаси; 5-меваси.
94
23-расм.
Далачой: Ь устш икн и нг


Кабила 6 та оилани бирлаштиради. Келиб чик?
1
Ш жи- 
хатидан чойнамалар к;абиласига як?1Н туради. К абиланинг 
энг йирик оиласи эрикадошлар (Ericaceae) булиб, у 140 
та туркумга мансуб, 3500 турни уз ичига олади. Гуллари 
актиноморф, икки жинсли баъзан бир жинсли.

Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish