М а р к а з и У. Пратов, К


 Магаолиякабилар - Magnoliidae



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet172/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   168   169   170   171   172   173   174   175   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

1. Магаолиякабилар - Magnoliidae
'
79
ТАКСОНОМИК БИРЛИКЛАР


2. Айик:говонкабилар - Ranunculidae
3. Чиннигулкабилар - Caryophyllididae
4. Темирдарахткабилар - Hamamilididae
5. Диллениякабилар - Dilleniidae
6. Раънокабилар - Rosidae
7. Ялпизкабилар 
(лабгуллилар) -
Lamiidae
8. Кок;иуткабилар 
(мураккабгуллилар) -
Asteridae
Магнолиякабилар (Magnoliidae)
синфча (аждодча)си
Магнолиянамолар (Magnoliidae) цабиласи
Бу кабилага 3 та 
дегенериядошлар, магаолиядошлар 
ва 
х;имантрадошлар 
оилалари киради.
Дегенериядошлар (Degeneriaceae) оиласи
Бу оила магнолиянамолар кабиласининг энг кадимги 
оилаларидан хисоблаьади. Унинг вакиллари Фиджи оро- 
лида учрайди. Энг характерли белгиси бу оиланинг — чан­
гчилари, чанг доначаларининг кобиги, уруги, огизчаси ва 
утказувчи системалари содда (примитив) тузилигпга эга.
Бу оилага битта туркум 
(Degeneria) 
ва битта тур 
(D.vitiensis) 
киради.
Бу тур 1942 йили америкалик ботаниклар анатом Ир­
винг Бэйли ва систематик Алберт Смитлар томонидан 
кашф килинган. Дегенериянинг кашф этилиши бу бота- 
никада катта сенсация булган. Чунки, дегенериялар энг 
примитив гулли усимлик булиб, у Ер шарида факат Фид­
жи оролида учрайди. Дегенерия баланд буйли дарахт булиб, 
тиркишсимон ёрилган пуст билан Уралган. Барглари од­
дий, барг япрогини тенг иккига булиб турувчи барг то- 
мирлари бор. 
Гуллари уртача катталикда булиб, якка- 
якка холда жойлашган. Шунингдек гули икки жинсли, 
косача барги учта, кичик, у уругда сакданиб колади. Гул­
тожи 12 та, 3 ёки 4 дойра бУлиб жойлашган.
Гултож барглари гулкосасига нисбатан анча йирик. Ле­
кин анатомик тузилиши жихатдан улар бир-бирига якин 
туради. Чангчилари чексиз (32 тагача), уч катор булиб жой-
80


лашади. Уругчиси 1 ёки 2 та мевачи баргдан (карпелл) 
ташкил топган. Уругчи тумшукчаси унча тараккий кдл- 
маган, у асосан туксимон тузилишда булиб, чангни уш- 
лаб колиш га мослашган (16-расм).
Дегенериялар асосан кунгизлар ёрдамида чангланади. 
Шу сабабдан дегенериялар гулида жуда куЬп сонда саргиш 
кЗ^нрир рангли кичкина кунризларни учратиш мумкин.
Дегенерия меваси анча йирик булиб, унинг узунлиги
5 см га етади. Энг кдзикарли томони дегенериялар уруга- 
нинг муртаги 3 ёки 4 уругпаллалардан иборат. Дегенери­
ялар аслида икки уругпаллали 5^симлик.
¡6-расм .
Вити д е ге н е р и я с н : 1-гул в а гу н ч ал и ш о х ч аси ; 2-гу л и ; 3 -ч а н г - 
ч и си ; 4 -у р у гч и си ; 5-урутчи си ; 6 -е т и л м а га н м ев аси ; 7 -е т и л ган м еваси .

Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   168   169   170   171   172   173   174   175   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish