М а р к а з и У. Пратов, К



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet147/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

ККУЛОК?гардан 
эмас, балки кандайдир оралик Усимлик­
лардан келиб чиккан булиши мумкин.
О чик уругли Усимликларда характерли белгилардан 
бири уругнинг хосил булишидир. Уруг уругкуртакдан 
хосил булади. Уругкуртак эса ш акли узгарган мегоспо- 
рангийдир. Улар мегоспорофилда очик ходда Урнашган. 
М агнолиятоифа усимликларда эса уругкуртак уругчи ту- 
гунчасининг ичида жойлаш ган.
Э волю ция жараёнида м егоспорангия уруркуртакка, 
м икроспорангия эса чангдонга айланган. М икроспора­
лар эса чангга айланган.
Карагайтоиф а Усимликлар хаётий шакли жихатдан 
дарахт, бута ва айрим лианалардан иборат. М оноподи- 
ал типда шохланган бу усим ликларнинг илдиз систе­
маси яхш и тараккий этган.
Кэрагайтоифаларга хос хусусиятлардан яна бири уларда 
Куббаларнинг 
булишидир. Куббалар ук поя, коплагич ва тан- 
гача барглардан ташкил топган. Тангача барглар кУ^питеда 
уруг-
куртак ёки чангдонлар жойлашган, шунта кУра улар чангчи 
(эркаклик) ва уругчи (ургочи) куббаларга ажралади.
Х озирги классификациялар буйича карагайтоифалар 
куйидаги 6 та синфга (аждодга) булинади:
1. 
Уругли киррк>^локсимонлар — Lyginopteridopsida
ёки Pteridospermae
50


2. 
Сагониксимонлар 
-
Cycadopsida
3. 
Беннетгитсимонлар - Bennetittopsida
4. Гнегумсимонлар ~ Gnetopsida
5. Гинкгосимонлар — GiiAgoopsida
6. Карагайсимонлар — Pinopsida
Юкоридаги 6 та синфдан биринчи ва учинчи синфлар- 
нинг вакиллари факат казилма холда учрайди. Колган син- 
фларнинг вакиллари эса ер юзасида анча кенг таркалган.
Уругли к?|рк
1
!улоксимонлар (Lyginopteridopsida ёки
Pteridospermae)
синф (аждод)и
Бу синфга мансуб турлар тулик кирилиб кетган. Улар 
юкори девон даврида пайдо б}^иб, тош кумир даврида 
ер ю засида кенг таркалган, айримлари перм даври н и н г 
охирларигача усган.
Уругли кирккулоклар дарахт, лиана ва ут усимликлар- 
ни уз ичига олган. Барглари йирик, мураккаб патсимон, 
хозирги кирккузтокларнинг баргларига ухшаш булган. Ха- 
ракгерли хусусиятлари улар уруг хосил к?
1
лган. Уругтш кир- 
ккулоклар уруглари ёрдамида купайган. Бирок уруглари 
жуда содда тузилишга эга булиб, уруг муртаги булмаган. 
Шунинг учун айрим олимлар уларни уругли Усимликлар 
эмас, балки уругкуртакли усимликлар деб аташган.
Микроспорангиялари тузилиши жихатдан хозирги кирк- 
кулокларникига ухшаш бултда. Уругли кирк?<улокларнинг мик- 
роспоралари катталиги ва тузилиши жихатдан хар хил булган.
Уругли кирккулокларнинг пояси датлаб протостел тип­
да булиб, кейинчалик сифоностел типга утган. П ояси­
нинг узак кисми атрофида бир канча утказувчи боглам- 
лари ва иккиламчи ксилемаси булган. Бу аждод 4 та каби- 
ладан иборат: 

Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish