М а р к а з и У. Пратов, К


Офиоглоссдошлар (илонтилдошлар) (Ophioglossaceae)



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet140/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

Офиоглоссдошлар (илонтилдошлар) (Ophioglossaceae) 
ва 
айрим кадимги содда (п ри м и ти в) гурухларида серэт, 
йугон илдизлар учрайди. Дарахтсимон кирккулокларда
г I
П Б 9 Л И М
1
40


типик илдизлардан таш кари пояси н и н г асосида хаво ил­
дизлари хам тараккий этган булади.
Салвиниялар (Salvinia) туркумининг айрим м к и л л а - 
рида илдизлар бутунлай редукцияланиб кетган. Поялари 
моноподиал типда шохланган, айрим вакиотарида дихо­
томик шохланишни хам кузатиш мумкин. П оясининг ту- 
зилишидаги характерли белгилардан бири унинг хар хил 
туклар, тангачалар билан копланганлигидир. КлркКУЛок- 
ларнинг поясидаги Упсазувчи системаси сифоностел ш ак­
лда тузилган. Бирок энг кадимги кирккулокпарда ва хозир­
ги киркК
5
^оклардан, масалан: схизейдошлар (Schizoaceae) 
нинг утказувчи системасининг примитив шаклдаги про­
тостел холда булиши, уларнинг риниофитлар билан фи- 
логенетик богликлигидан дарак беради.
Уларга хос белгилардан яна бири баргаарининг (ваяла- 
рининг) йирик булиши ва уларда усиш нукгасининг пояда- 
гидек учки кисмида жойлашганлигидир. Бу жихатлардан улар 
гшаунтоифалардан ва киркбУгимтоифалардан фарк килади. 
Кирккулоклар шакли ва ички тузилиши жихэтидан хам хил- 
ма-хил булади. Кдрккулокларнинг кУпчилигида барг иккита 
функцияни, яъни айримларида фотосинтез ва спора хосил 
килиш вазифасини бажарса, бопщаларида спора хосил кдлув­
чи барплари хлорофиллни йУкотаб, факат жинссиз купайиш 
вазифасини угайди (масалан, салвинияларда)
Кирккулоклар баргининг анатомик тузилиши жихати- 
дан гулли усимликлар баргининг анатомик тузилишига оз- 
рок ухшаб кетади. Кундалангига кесилган баргнинг устки 
ва остки томони эпвдермис билан копланган. Лабчалари 
купинча баргнинг остки кисмида жойлашади.
K^^pккyлoкгoифaлapдa хам плаунтоифалар ва кдркбУгим- 
тоифалардагидек спорафит бугин гаметофит буринга нисба- 
тан устун турагш. Эволюшюн тарак?1
ёти давомвда киркКУ- 
локларнинг спорангийлари баргнинг четки кисмидан пастки 
Кисмга утаб жойлашган. Спорангийларнинг баргнинг пастки 
Кисмига Урнашипш уларни ташки мухигаинг нокулай таьси- 
ридан химояланиши учун кулайлик тущирса, иккинчидан 
баргнинг юза к^
1
смида фотосинтез жараённинг нормал бори- 
ши учун имконят яратади. Баргца туп-туп булиб жойлашган 
оторанги^арга сорус (грекча Soros - тутам, тУда) дейилапи. 
порангийлар хосил булиши жихатдан икки хил: энг кадимги
41


к?!ркзкулок?
1
арда улар баргнинг эгощермисидаги бир нечта )ожай- 
ралардан хосил булган. Шунинг учун улар йирик ва ташк?} то- 
монидан бир неча к,ават хужайралар билан копланган. Эволю­
ция жихатдан анча ёш булган вакилларида эса спорангийлар 
баргнинг битта хужаирасидан хосил булган. Улар нисбатан ки­
чик ва бир кдват пуст билан копланган.
Споралар кулай шароитда усиб, ундан гаметофит тарак­
кий этади. Тенг спорали кирккулокларнинг гаметофити ипси­
мон, лентасимон, чувалчангсимон, юраксимон ва б. булади.
Буларга хос белгилардан яна бири антеридийнинг ар- 
хегонийга нисбатан олдинрок тараккий этишидир. Бунга 
протоандрия (грекча РгоЮз - биринча ва апс1ге1о8 - э р ­
каклик) дейилади. П ротоандриянинг биологик мохияти 
ш ундаки, турли муддатларда етилган архегонийда чет- 
дан уругланиши учун им коният тугилади.
1^рККУЛокларда хам сперматозоид киркбугамларникидек 
куп хивчинли булиб, уругланиши намлик ёрдамида боради.
Гаметофитдаги тухум хужайралардан бир нечтаси урукла- 
ниши мумкин, лекин улардан факат битгасининг зиготасигина 
таракзтада муртак жойлашади, ундан эса спорофит ривожланади.
КиркКУлокго»хфа усимликлар классификацияси.
Мазкур классификация «Жизнь растений» (1974-1982) 
номли асар асосида тузилди.
К.ирккулоктоифа булим куйидаги 7 та синфга (аж­
додга) булинади:
1. Аневрофитсимонлар — Лпеигор11у1ор81|1а
2. Археоптериссимонлар — АгсЬаеор1еп(]ор$!(1а
3. Кладоксилонсимонлар — Cladoxylopsida
4. Зигоптериссимонлар — Zigopteridopsida
5. О ф и о г л о с с и м о н л а р
( и л о н т и л с и м о н л а р ) 
— 
Ophioglossopsída
6. Маратгиясимонлар — Maгattiopsida
7. Полиподиумснмонлар - Polypodiopsida
Юкорида келтирилган синфлардан 1-4 синфларнинг ва­
киллари бутунлай йз^олиб кетган. Аневрофитсимонлар син­
фининг вакиллари энг кддимги кирккулокдар саналади. Улар 
девон даврининг урталарида (400-375 млн. йил олдин) усган. 
ТузилИши жихатдан риниятоифа усимликларга >™аб кета­
ди. Шунинг учун уларга псилофитнамолар (Р8иорЬу1а1е5) каби-
42


ласидан келиб чиккан, риниятоифа билан 
*
усимликлар ургасидаги оралик усимлик деб каралади.
А рхеоптериссим онлар 
синфининг вакиллари хам кири- 
либ кетган булиб, улар урта девоннинг охиридан, карбон- 
нинг бошларигача (320-360 млн. йил олдин) таркалган 
булган. Бу синф вакиллари ташки куриниши жихатцан хозир­
ги игнабаргли дарахтларга ухшаш булган.

Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish