М а р к а з и У. Пратов, К



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

булган. 
У 
куплаб 
тур Усимликларни фанга киритган. К. 
Линней бинар номенклатурасини жорий килади. Яъни 
усимликларни кУш ном билан аташда дастлаб усимлик­
ларнинг туркумини катга харф 
билан 
ундан кейин тур­
нинг номини кичик лотинча харфи 
билан 
ёзишни тавсия 
этади. К.Линнейнинг тизими х;ам камчиликлардан хс-ли 
эмас эди. Хаггоки, буни Линнейнинг Узи хам тан олган. 
Чунки олтинчи синфга киритилган карам, шоли, пиёз 
Кабилалари 
сунъий равишда бирлаштирилган эди.
Сунъий тизим (система) танкидга учрагандан кейин, 
олимлар олдида янги табиий тизимни тузиш зарурияти 
пайдо бУлди. Бу вазифани француз олими А.Адонсон 
\ \1TI-
1806) бажаришга бел боглайди. У 1763 йилда «Усимлик­
ларнинг табиий оилалари» номли асарида 58 та Усимлик­
лар оиласи хакида фикр юритади. Лекин табиий тизим- 
нинг асосчиси Антуан Жюссье (1748-1936) хисобланади.
А.Жюссье (1789) «Усимликлар туркумлари» номли аса­
рида усимликлар дунёсини 3 та каторга ажратади.
1. Урурпалласизлар
2. Бир уругпаллалилар
3. Июси урурпаллалилар.
Шунингпек у Усимликларни 15 та синф ва 100 та оилага 
булиб Урганишни тавсия килади. А. Жюссье тизими табиий 
тизимни яратишга кушилган катта хисса булган. Бу сохада 
куп изланишлар олиб борилди. Масалан, Декандол Уз ти- 
зимида Усимликларнинг анатомик тузилишига алохида
76


эт,тибор берадк ва усимликларни 161 оилага булади. Таъ- 
киялаш жоизки, бундай тизимлар куплаб тузилган. Бирги- 
^ ^ * с и м л и - р н и н г 20 дан
Табиий тизимнинг такомиллашишига Ж. Ь.Ламарк и
1829) узининг катга хиссасини кушди. У эволюцион наза­
риянинг биринчи муаллифи сифатида майдонга
Мягпхур немис ботаниги А.Энглер (1844-1930) бугун 
дунё тан олган филогенетик тизимни майдонга ташлаган. 
Бу тизим Энтлернинг, 1887 йилда нашр этилган асарида 
баён этилади. Бу асар 12 марта нашр этилган. Энглер тизи­
мида барча усимликлар дунёси 17 та булимга ажратилади. 
Шундан 13 булими тубан усимликларга 

Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish