Луғат. Тузувчилар: Абулқосимов Ҳ. П., Абулқосимов М.Ҳ



Download 2,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/340
Sana12.06.2022
Hajmi2,05 Mb.
#659398
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   340
Bog'liq
Иқтисодиёт – қисқача изоҳли луғат

Валюта муносабатлари
– валюта ва пул бозорларида 
халқаро ҳисоб-китоблар, кредит ва валюта харажатларини 
амалга ошириш йўлида давлат муассасалари, хусусий 
ташкилотлар, фирмалар, корхоналар ўртасидаги жорий 
алоқалар: мамлакатлар ўртасидаги турли хил хўжалик 
алоқаларига хизмат қиладиган иқтисодий муносабатлар 
 Валюта позицияси
— банкнинг хорижий валютага 
бўлган талаби ва мажбуриятлари нисбати.
 Валюта режими
— валюта айирбошлаш курсини 
аниқлаш асосидаги механизм. 
 Валюта резервлари
— хорижий валюта, олтин, СДР, 
ХВФдаги резерв позиция кўринишидаги валюта-ликвид 
воситаларнинг жами. 
Валюта риски
- экспорт-импорт жараёнларида ва 
товарларини қарзга сотган пайтларда, чет эл валюта 
курсининг миллий валюта курсига нисбатан ўзгарганида ёки 
савдо жараёнининг ёмонлашуви оқибатида валюта курсининг 
харид қобилияти тушиб кетганида вужудга келади. Валюта 
курси 
харид 
қобилиятининг 
ўзгариши 
баҳоларнинг 
ўзгаришига олиб келади. Унинг харид қобилиятининг 
кўтарилиши натижасида экспортчи тўлайдиган сумманинг 
миқдори юқори бўлса, валюта курси харид қобилиятининг 
туши-ши билан у тўлайдиган сумма миқдори камаяди.


- 73 - 
Валюта рискини суғурта қилиш
- банк амалиётида чет 
эл валютасига нисбатан ўзаро талаб ва мажбуриятларни тузиш 
(хежирлаш) йули билан валюта риски суғурта қилишнинг 
усуллари қўлланилади. Хежирлашнинг энг кўп тарқалган 
усулларидан бири зудлик билан валюта битимларини тузиш 
ёки форвард ҳаракатини ўтказишдир. Банк ёки савдо фирмаси 
форвард ҳаракатини ўтказаётган вақтда бир валютани “СПОТ” 
(мавжуд валюта битимларининг жорий даврдаги курсига тенг 
бўлган) курси бўйича сотиб олади ва шу вақтнинг ўзида 
бошқа валютани “Форвард” курси бўйича, яъни “СПОТ” 
курсидан фарқ қиладиган курсда сотади. Агар биринчи курси 
иккинчисидан кичик бўлса, “СПОТ” курси “Форвард” 
курсидан мукофот ҳажми бўйича фарқ қилади; агар катта 
бўлса, дисконти билан фарқ қилади. Масалан, В.р. с. қилиш 
учун экспортчи банкка келгуси уч ой мобайнида доллар бўлиб 
тушадиган тушумларини хежирлашни илтимос қилади. Банк 
бу долларларни Швейцария франкига нисбатан “СПОТ” 
курсида сотади. Банк бир вақтнинг ўзида келгуси экспорт 
тушумлари суммаси учун долларларда қарз олади. Швейцария 
франки бўйича сотиб олган суммасиии уч ойлик муддат билан 
депозитга қўяди. Банк шу тариқа ўзида мавжуд бўлган доллар 
талабларининг мувозанатини сақлаб туриш учун ўзаро қарши 
мажбуриятни вужудга келтиради. Доллар курси Швейцария 
франкига нисбатан тушадиган бўлса, кутиладиган зарар 
форвард 
битимидан 
олинадиган 
даромад 
ҳисобидан 
қопланади. Мазкур жараён қуйидагича ниҳоясига етади: 
доллар бўйича вужудга келган қарз экспортчидан унинг уч ой 
муддат ўтгандан кейинги ту-шумини сотиб олиб қопланади; 
Швейцария франки эса ушбу франкдаги зудлик билан 
қўйилган депозитнинг ҳаракат муддати тугаши билан ўтказиб 
берилади. 
 Валюта сиёсати
— мамлакатда хорижий валюталарнинг 
пул-кредит айланмасини тартибга солишга йўналтирилган 
тадбирлар тизими. 
Валюта сиёсати
– давлат ва марказий 
банклар томонидан пул ва валюта муомаласи доирасида 


- 74 - 
пулнинг харид қувватига ҳамда мамлакат иқтисодиётига 
таъсир кўрсатиш мақсадида ўтказиладиган тадбирлар 
мажмуаси. 

Download 2,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   340




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish