Луғат. Тузувчилар: Абулқосимов Ҳ. П., Абулқосимов М.Ҳ



Download 2,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet102/340
Sana12.06.2022
Hajmi2,05 Mb.
#659398
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   340
Bog'liq
Иқтисодиёт – қисқача изоҳли луғат

Женева конвенцияси
– 1949 йилда урушда азоб 
чекканларни ҳимоя қилиш, уруш пайтида фуқароларни ҳимоя 
қилиш мақсадида ташкил этилган. 
Жини коэффициенти (Жини индекси)
– аҳолининг 
турли гуруҳлари даромадлари даражасидаги тафовутни 


- 133 - 
(дифференциялашувни) акс эттиради. Бу Лоренц эгри 
чизиғининг 
биссектрисадан 
узоқлашишини 
ўлчаганда 
тенгсизлик даражасини ифодалайдиган кўрсаткич олинади. 
Мазкур кўрсаткич иқтисодий адабиётларда даромадларнинг 
марказлашиши коэффициенти ёки Жини коэффициенти 
(Жини индекси) номини олган. Бу кўрсаткич муайян мамлакат 
ёки минтақадаги жамиятнинг бирор белги (масалан, ҳозирги 
давр иқтисодий ҳисоб - китобларда энг кўп қўлланадиган 
йиллик даромад даражаси) бўйича табақаланиши даражасидан 
далолат 
берадиган 
статистика 
кўрсаткичидир. 
Ушбу 
кўрсаткич 1912йилда италиялик статистикачи олим ва 
демограф Коррадо Жинининг (1884-1965) “Ўзгариш ва 
нодоимийлик” деб номланган машхур асарида асосланган. 
Ушбу макроиқтисодий кўрсаткич аҳоли пул даромадлари 
тақсимланишини, хусусан даромадларнинг мамлакат барча 
аҳолиси ўртасида мутлақ тенг тақсимланишидаги фарқи 
даражасини 
ифодалайди. 
Иқтисодий 
ҳамкорлик 
ва 
ривожланиш ташкилотига аъзо мамлакатлар учун таклиф 
этилган таснифлашга мувофиқ тенгсизликнинг қуйидаги 
даражалари фарқланади: 1) 
тенгсизликнинг энг қуйи 
даражасига иқтисодиёт (Жини кофффициенти 0,20- 0,22 га 
тенг); 2) тенгсизлик даражаси паст иқтисодиёт (0,24-0,26); 
3) тенгсизлик даражаси ўртача иқтисодиёт (0,29-0,31); 
4)тенгсизлик даражаси юқори иқтисодиёт (0,33-0,35). 
Ўзбекистонда пул даромадларининг ошиши ва аниқ 
йўналтирилган ижтимоий қўллаб -қувватлаш бўйича амалга 
оширилаётган чора - тадбирлар аҳоли барча қатламларининг 
ўртача даромадларининг изчил ўсиб боришида муҳим омил 
бўлди. Натижада Жини коэффициенти 1990-2010 йилларда 
0,40 дан 0,30 га пасайди, бу эса иқтисодий жиҳатдан тараққий 
топган давлатлардаги ўртача кўрсаткичга мос келади. 

Download 2,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   340




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish