Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet621/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   617   618   619   620   621   622   623   624   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

АСАЛАРИ ЗАХАРИ
Асалари з а х а р и з а х а р иш лаб чикарувчи безида тупланади. 
А сал ари з а х а р и ари д ан турли усуллар билан олинади. М ас ал ан , 

Разаб л ан ти рил ган ари н ай заси ор ка л и фильтр когози га ёки юпка 
хайвон терисига зах а р и н и юборади. Б у н д а а с а л а р и н ай заси д ан томчи 
Холда з а х а р а ж р а л и б чикади.
Би тта а с а л а р и д а н 0,085 мг з а х а р олиш мумкин.
А салари бахор в а ёз ой лари да (куз ва ки ш га нисбатан) з а х а р
моддани куп иш л аб чикарад и . А с ал ар и д а зах а р н и н г куп ёки кам 
булиши улар овкатининг таркиб и га хам боглик. О в к а т моддаси 
тарк и б и да углеводлар куп булса, з а х а р и кам, оксил моддаси 
к^п булса, з а х а р микдори куп булади.
Физик ва кимёвий хоссалари. А сал ар и з ах а р и — апитоксин 
(«Apis» — юнонча а с ал ар и , «toxikon» — з а х а р ) рангсиз, тиник, узига 
хос а с ал хидига у хш аш хидли, аччик-уткир м а зал и коллоид суюклик 
г булиб, кислотали ш ароитга эга ва зичлиги 1,131 — 1,133 га тенг. У тез 
курийди (хатто уй х а р о р а т и д а хам ) ва куриган холда уз таъ си р 
кучини йиллаб с а к л а б колади. Асалари з а х а р и сувда яхш и эрийди. 
Кислота в а и ш к о р л ар таъ си рига тургун, п арч ал ан м ай д и. Ш унингдек 
юкори (115°С гач а к и зд и ри лган да хам ) ва паст (совутиб музла- 
ти л га н д а хам) п а р ч а л а н м а й уз таъ си р кучини с а к л а б колади.
А с ал ар и з а х а р и кучли антибиотик хоссага эга. Х атто уни 
1:50 000 нисбатида эритиб сую лтирилганда хам ^зининг микробга 
к,арши таъсирини с а к л а б колади.
К уритилган а с а л а р и з а х а р и т а ш к и куриниши буйича а р а б
елимини (гумм иарабик) эсл атади.
Кимёвий таркиби. А с ал ар и заха ри н и н г таркиби анча м ураккаб
булиб, унда оксил м од д ал ар, чумоли, хлорид ва ортофосф ат 
кислоталар, магний фосф ат, мис, калий, кальций, темир, рух, 
/ марган ец тузлари , йод олтингугурт, ацетилхолин, гистамин, фер 
! ментлар (ф о с ф о л и п аза А ва г и а л у р о н и д а з а ) , эфир мойи ва бош ка, 
б и ри км алар бор.
З а х а р н и н г оксил моддаси учта ф р ак ц и я д а н (кисм дан ) иборат 
: булиб, I- ф р а к ц и я оксил м од д ал ар з а х а р л и таъ си р га э га эмаслар.
594


П- ф р ак ц и я оксил модда юкори хароратга нисбатан тургун, молекула 
огирлиги 35.0Q0 га тенг 
б у л и б , 
уни мелиттин деб юритилади. 
Мелиттин кучли зах,арли ва асалари захарининг асосий таъсир этувчи 
кисми хисобланади. Унинг таркибига 13 та ам инокислоталар киради. 
Мелиттин кизил кон 
т а н а ч а л а р и н и
— эритроцитларни п арчалайди 
(гемолиз реакциясини берад и ), W>H томирларини кенгайтиради ва 
ас ал ари ч а к к а н жойда 
я л л и г л а н и ш
булади (мелиттинни махаллий 
т аъ си ри).
З а д а р оксил моддаларининг Ш - фракцияси кам зах а р л и булиб, 
унинг таркибида 18 та 
а м и н о к и с л о т а л а р
хам да ф осф оли п аза А ва 
ги алуронидаза ферментлари булади.

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   617   618   619   620   621   622   623   624   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish