Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и


кислотада эримайдиган кули I



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet485/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   481   482   483   484   485   486   487   488   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

кислотада эримайдиган кули I % , гул туп л ам л ари — с а в а т ч а л а р 1 %, 
уз рангини йукотган гуллар 1 0 % , органик а р а л а ш м а л а р 0,5 % ва 
минерал а р а л а ш м а л а р 0,5 % д ан куп хам да махсулот таркибидаги 
ан тоцианлар 
микдори 
(цианидин-3,5-дигликозид буйича 
хисоб­
л а г а н д а ) XI Д Ф га кура 0,6 % д ан кам булмаслиги керак.
Кимёвий таркиби. 
Гули тарк иб и да цинарин, центаурин ва 
цикорнин глюкозидлари, цианин, пеларгонин-хлорид ва циани- 
дин-3,5-дигликозид антоцианлари, ф л ав он оид лар (апигенин, кверце- 
тин ва уларни 7-гл ю ко зи д и ), п оли сахаридлар, ротиноидлар, ошловчи 
м оддалар, цикорнин кумарини ва бош ка б ири км ал ар бор.
Ишлатилиши. Тиббиётда кук бута куз гулндан тай ёрла н ган дори 
турлари буйрак, ковук ва истиско ка сал л и кл ари д а сийдик хдйдовчи 
дори си ф ати да иш латилади. Б ул ард ан т аш к ар и , кук б утакуз сифро 
( ут) хайдовчи гаьси рга э га булганлиги учун ж и гар ва ут пуфаги 
ка сал л и к л ар и д а хам кулланилади.
Доривор препаратлари. Д а м л а м а ва кайнатму. Кук б утакуз гули 
сийдик хайдовчи чой-йигмалар таркибига киради.
д У
л а н а
г у л и
в а
ли
в а
<:
п
f i
.
o r k s
i
:
t
f r u c t i
s

r
\ ! u t , i
Усимликнинг номи. XI Д Ф си д уланан ин г 14 туридан махсулот 
та й ёр л а ш г а рухеат этади; туккизи л д у ла н а — C r a t a e g u s s.anguinea 
P ali.; текисланган (тиканли) д у л а н а - C r a t a e g u s la e v ig a ta (Poir.)
D. С. (С. o x y a c a n th a sensu P o ja r k . ) ; Олтой дуланаси 
C r a ta e g u s
a lta ic a (L a u d .) Lange.;. Д а у р и я дуланаси - C r a t a e g u s d ah u ric a 
Koehne ex S chneid.; ёлгиз уругчили д улан а 
C r a t a e g u s motmgvna 
Jac q.; беш уругчили д у ла н а — C r a t a e g u s pentag y iia W a ldst. el Kit. ва 
бош калар;. раъ н о гу л д о ш л ар — R osaceae оиласига киради.
Д у л а н а турл ари буйи 5 м га етадиган бута ёки кичик дарахт. 
Н о в д ал ар и кизил ёки кул рангли булиб, сийра.к ж о й л аш г а н йутон, 
каттик, 2,5— 4 см узунликдаги ти к аи л ар билан копланган. Барги 
оддий, тукли, тескари тухумсимон ёки кенг ромб ш аклда, \н ч а чукур 
бу'лмаган 3 — 7 б улакли (бул акл арн аррасимон киррали) булиб, 
пояда 
банди 
билан 
кетма-кет урнашган. 
КушимЧа 
барглари 
уроксимон ёки кийшик юраксимон шаклли ва йирик тишсимон 
киррали. Гуллари калконсимон тупгулни хосил килади. Меваси


1 ту к кизил, кора, с а р и к ёки т у к с а р и к рангли, шарсимон, элипссимон 

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   481   482   483   484   485   486   487   488   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish