Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet449/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   445   446   447   448   449   450   451   452   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Географик таркалиши. В атани Ш имолий Американинг ш арки й
кисми. У ерда нам, соя урм о н л ар д а усади. Подофиллум М осква, 
С анкт П етрбург ва Л ь в о в вил о я тла р и д а устирилади.
М ахсулот тай ёрл аш . И л д изп оя билан илдизлар кузда ёки эрта 
б ахорд а (эндн н овдалар кукариб чикабошлаганда") к а зи б олинади ва 
сувда ювиб, куритилади.
Махсулотнинг ташки 
куриниши. 
Тайёр 
махсулот 
илдизли 
илдизпоя булакл ари , илдизларсиз илдизпоя ва и лд и зл ар д ан таш кил 
топган. И лдизп оя узунасига бурушган, устки томони 
к и з р и ш

ж и гар р а н г , кун д ал ан гига текис синади, ичи сарги ш -ок ёки яш илрок- 
саргиш рангли, узунлиги 50 см гача, йугонлигн 0,5— 2 см булиб
устида ки рки лган п оялар урни билиниб туради. И л д и зл арн и устки 
томони оч-ж и гарран г, ичи саргиш -ок рангли, узунлиги 10 см гача, 
йугонлиги 0,2-0,3 см. М ахсулот хидсиз булиб, ёкимсиз м а з а г а эга.
М ахсулот намлиги 13%, умумий кули 9 % , органик а р а л а ш м а л а р
2% ва минерал а р а л а ш м а л а р 1 % д ан ошик булмаслиги керак.
И лд изп оя билан илдиздан асосий п репарат булмиш см ола — 
подофиллин (P o d o p h y llin u m , Resina Podophylli) олинади. М ахсулот 
таркибидаги смола — подофиллин микдори 3% дан, подофиллин 
таркибидаги асосий таъ си р этувчи бирикмаси — подофиллотоксин- 
нинг микдори 40% дан кам булмаслиги зарур.
Кимёвий таркиби. И лд изп оя таркибида 8 %
гача смола — 
подофиллин булади. Подофиллин кулран г-сари к тусли порошок 
булиб, кучсиз хид ва аччик м а з а г а эга. У сувда кам, спиртда яхши, 
эфирда ж у д а кам эрийди. П одофиллин таркиби да лигнан тиПидаги 
подофиллотоксин, пикроподофиллин, дезоксиподофиллотоксин, де- 
гидроподофиллотоксин, а-пельтатин, 0-пельтатин бирикмалари ва 
флавоноид — кверцетин бор.
И л д и зп оя д а н яна подофиллотоксин ва пикроподофиллиннинг 
гликозидлари хамда глюкопиранозилиельтатин ( 0 , 5 % ) , дезметилпо- 
дофиллотоксип ва б о ш к а гликозидлар а ж р а т и б олинган.
И ш латилиш и. Подофиллин сурги ва ут хай д аш таъ си рига эга. 
Ш унинг учун усимлик препарати сурункали ич котиш да сурги ва 
ут хайдовчи дори си ф ати да ишлатилади.
П одофиллиннинг терининг бошлангич усмаси усишини тухтатиш 
хусусиятига эга эканлиги зн иклан ди . Хозир иодофиллик терн раки 
х ам д а кеки рдак ва ковук п ап ил л ам атоз касалли клари ни д а в о л а ш д а
кул л ан и лм окд а.
Д ори в ор препарати. П одофиллин — P odop h y llin u m (порошок, 
спиртли эритма ёки суспензия холида и ш л ати л ад и ).
424


Л ен и н гр ад
вилоятида 
устириладиган эмода 
подофиллум — 
P o d o phyllum emodi W all, усимлиги тарк иб и да лам калконсимон 
п одофйллумда учрайдиган м оддалар булади, шунинг учун бу 
усимликни тиббиётда калконсим он подофиллум билан бир ка торда 
и ш л ати ш га тав си я этилади.
Т А Р К И Б И Д А А Н Т Р А Ц Е Н У Н У М Л А Р И ВА У Л А Р Н И Н Г Г Л И К О З И Д Л А Р И
Б У Л Г А Н Д О Р И В О Р У С И М Л И К Л А Р
Бу
гурухга 
антрацеининг турли 
д а р а ж а д а г и
оксидланган 
бири км алари (ан тран ол л ар, актронлар, оксантронлар ва антрахи- 
нон), 
уларнинг 
окси, 
оксиметил 
ва 
б о ш ка 
унумлари 
дамда 
гликозидлари (а н тр а гл и к о зи д л ар ), бимолекуляр б ири км алар (диа- 
нтраноллар, диантрон лар ва б о ш к а л а р ) хам да уларнинг оксиметил- 
унумлари ва гликозидлари киради.
ОН 
о
Антрацен 
Антранол 
Антрон

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   445   446   447   448   449   450   451   452   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish