Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и


Стероид гликозидларга хос булган сифат реакциялари (Ли-



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet364/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   360   361   362   363   364   365   366   367   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Стероид гликозидларга хос булган сифат реакциялари (Ли- 
берман-Бурхард реакцияси хамда холестерин ва бошка реактивлар 
билан утказиладиган реакциялар) хам бор. Бу реакциялар айрим 
стероид бирикмалар урганиладиган булимларда келтирилган. ,
Стероид гликозидлардан тиббиётда турли максадлар учун 
фойдаланилади. Юрак гликозидлари специфик таъсирга эга булган
340


ки м м а тба хо п реп ар атл а р си ф ати д а ю рак касалли клари ни д а в о л а ш
учун кулл ан и лади . Стероид сапонинлар х ам д а стероид а л к а л о и д л ар
прогестерон, кортизон ва б ош ка стероид гормонларни синтез 
килиш да ишлатилади.
Т А РКИ БИ ДА ЮРАК Г Л И К О З И Д Л А Р И (К А Р Д Е Н О Л И Д Л А Р ВА 
Б У Ф А Д И Е Н О Л И Д Л А Р ) БУЛГАН Д О Р И В О Р УСИ М ЛИ КЛА Р
Ю рак гликозидларининг агликонлари — генинлари бир, икки, уч 
в а б а ъ з а н туртта к а н д молекуласи билан бирикиб, гликозидлар хосил 
килади. Б у гликозидлар асосан юрак мускулларига таъси р этганлиги 
учун ю рак гликозидлари (ёки ю рак за х а р л а р и ) деб аталади.
Ю ра к гликозидларининг генинлари куйидаги иккита бирикм адан 
биттасининг унуми булиши шарт:
Агар ю рак гликозидлари молекуласининг тарк иб и да 5 аъзоли 
туйинмаган лактон (бутенолид) х ал к а си булса, карденолидлар (I),
б аъ золи 2 м арта туйинмаган л актон (кумалин) х ал к а си булса, 
буфадиенолидлар (II) деб аталади.
Стероид б и р и к м ал ар га ю рак гл икозидларидан т а ш к а р и , усимлик 
ва х ай в онл ар организмида куп учрайдиган моддалар: витамин D, 
б аъзи сапонинлар, стеринлар (фито- х ам д а зо о с т е р и н л а р ), ут кисло­
та, жинсий органларнинг гармонлари ва б ош ка б ири км алар киради. 
Бу бирикм аларнинг асосий скелети циклопентанфенантрен ядросидай 
иборат булса-да, улар кимёвий тузилиши билан бир-биридан катта 
ф а р к килади. Ф а к а т ю рак гликозидларйга хос гурухлар: 3 ва 
1 4 - номерга ж о й л аш га н углерод атом ларид аги ОН, 1 3 - номерга 
ж о й л а ш г а н углерод атомидаги С Н 3 ва 17- номердаги углерод атомига 
б ирл аш ган 5 ёки 6 аъ золи туйинмаган лактон хал ка л ар и д и р . 
5,11,12 ва 1 6 - номердаги углерод атом ларид а куш им ча ОН, 1 0 - но­
мердаги углерод атомида метил— С Н 3 (ангиш вонагул типи) ёки
альдегид ------ С с
(строфантус типи) 
гурухлари 
хам 
булади.
Гликозид молекуласидаги к а н д скелетининг 3- номеридаги углерод 
атомига ж о й л а ш г а н — ОН гурухи оркали бирл аш ад и. Битта гликозид 
тарк иб и да 5 т а г а ч а м оносахаридлар булиши мумкин.
Купинча гликозид молекуласида к а н д кисми сифатида глюкоза, 
шунингдек, узига хос 6- д езоксигексозалар (6- номердаги углерод 
атом ида ОН гурухи булм ай ди ), 2 —6 - д езоксигексозалар (2 ва 
6- номердаги углерод атом ларид а ОН гурухи булмайди) ва шу 
дезоксигексозаларнинг 3- номердаги углерод атоми о рка ли хосил
-
СИ О ; 
~ СН2 ОН булиши м т н и н
■Н


килган метил эф ирлари хам да узи га хос ди-. ва три сахарид лар 
булади. Хозир юрак гликозидлари таркиби га кирадиган 35 та хар хил 
м он осахаридлар маълум.
. О

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   360   361   362   363   364   365   366   367   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish