Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet317/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   313   314   315   316   317   318   319   320   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Доривор препарати. Гиндарин алкалоиднинг гидрохлорид тузи 
т аб л етк а холида ва стеф аглабри н сул ьф ат эритмаси ам п ул ад а 
ч икарилади.
ТА Р К И БИ Д А ИНДО Л УНУМИГА КИРАДИГАН А Л К А Л О И Д Л А Р 
БУЛГАН УСИМЛИКЛАР
К У Ч А Л А У Р У Р И , К У Ч А Л А — S E M I N A S T R Y C H N I ( N U X V O M I C A )
Усимликнинг номи. К у ч а ла д ар ах ти — S try c h n o s nux vomica L ;
л о ган и я д о ш л ар — L'oganiaceae оиласига киради.
К у ч а ла буйи 15 ,м га етадиган дарахт. Б а р г и оддий, тухумсимон, 
калин, ялтирок, туксиз булиб, пояда банди билан ка р ам а -к ар ш и - 
урнаш ган. Гуллари куримсиз, ярим соябон ш акл ид а тупланган. 
Гулкосачаси беш тишли (б а ъ з а н турт т и ш л и ) , гултожиси яш ил-окиш , 
беш булакли (б а ъ з а н турт б у л а к л и ), оталиги 5 та (б а ъ за н 4 та) 
оналик тугуни 
икки 
хонали, 
ю корига 
ж ой л аш га н . М еваси — 
шарсимон, ки зи л -сари к рангли (ш акли ва ранги апелсинни эсл ата- 
д и ) , ц2— 8 уругли хул мева.
Усимликнинг хамма кисми захарли!
Географик таркалиши. Хиндистоннинг ж ануб и да, Ш риланка, 
Бирма, Хинди-Хитой ва Индонезияда х ам да Австралиянинг шимоли- 
да учрайди. К учалани тропик м а м л а к а т л а р д а устириш мумкин. Б и зд а 
усмайди. Уруги чет м а м л а к а т л а р д а н келтирилади.
293


Махсулотнинг ташки куриниши. Т ай ёр махсулот, 
ю м алок 
(тугм ачага у х ш а ш ), са ргиш -кулран г, бир томони ботик, иккинчи 
томони дунг ёки текис урурдан иборат. Урур диаметри Г,5 см, 
калинлиги 3— 6 мм булиб, устида м а р к а зи д а н четга к а р а б (радиус 
буйлаб) йуналган ж у д а куп ёпишган туклар бор, шу сабабли
у ипаксимон ялтирок. Урурнинг дунг томони м а р к ази д а киндиги 
булиб, у кичкина буртма ш аклида куринади. Буртм а урур ки ррасида- 
ги буртиб чиккан эмбрион ж о й л а ш га н ер билан туксиз иул оркали 
, туташ ади.
К учала ж у д а хам к а тти к булиб, сувда ярим соат кайн ати л ган дан
сунг юмшайди. Кейин уни лан ц ет ёрд ам и д а уртасидан булиш мумкин. 
Урур пусти остида шохсимон, окиш -кулранг, к а тти к эндосперма 
х ам д а узунлиги 7 мм га етадиган эмбрион ж ой л аш ган. Урур палласи 
. устма-уст урнаш ган. М ахсулот хидсиз, аччик м а з а г а эга.
''.t.
X Д Ф га кура махсулот тарк и б и да умумий кул микдори 3 , 5 % -
•>дан ош ик булмаслиги керак.
Кимёвий таркиби. К учала тарк и б и да 2 — 3 (X Д Ф га кура камида 
2 , 5 % ) ал ка л о и д булади. А л калои д л ар суммасининг 44— 55 % ини 
асосий а л к а л о и д — стрихнин, колган лари н и эса бруцин (тахминан 
стрихнин микдорича) ва 0,1 % микдорида псевдострихнин, вомицин, 
' колубрин ва струксин ал ка л ои д л ари таш кил этади. К у ч а л а д а 
ал к а л о и д л ар д ан т а ш к а р и з а х а р с и з логанин гликозид, хлороген 
кислота, циклоарсенол тритерпеноид ва стигмастерин булади.
Урур тарк и б и да стрихнин ва бруцин ал ка л о и д л ар и борлигини 
куйидаги р еа к ц и я л ар ёрд ам и д а ан и кл аш мумкин (X Д Ф га к у р а );
0,5 г 
y p y F
кукунини к ол б ач ага солиб, унинг устига 10 мл хлороформ 
куш иб бироз чай кати л ад и. С унгра а р а л а ш м а г а ам м иак эритмасидан
1 мл куш иб ян а 5 минут д ав ом и да ч ай кати л ад и ва б о ш ка к о л б ач ага 
ф и льтрланади. Фильтратни иккита чинни и диш чага булиб, сув 
хаммоми устида бурлатилади.
Биринчи идиш чадаги к у рук к о л д и к к а калий бихромат эритм аси ­
дан 0,2 мл куйилади ва унга концентрланган сул ьф ат кислотадан 
аста-секин (идиш ча четидан) 0,2 мл кушиб, ^ и р о з ч ай кати лса, 
стрихнинга хос кизил б и н аф ш а ранг хосил булади.
Иккинчи и ди ш чадаги
курук 
к о л д и к к а концентрланган нитрат 
кислотадан 0,2 мл куш ил са,б руц ин га хос кизил з а р г а л д о к (сарриш- 
. кизил) ранг пайдо булади.

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   313   314   315   316   317   318   319   320   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish