Тизим
назариясининг асосий объектлари
|
*Табиий ва сунъий, жонли ва жонсиз, реал ва мавҳум, уларнинг пайдо бўлиш ва ривожланиш қонуниятларидан иборат.
|
Тизим назарияси тўғрисидаги мумтоз
асарлар сирасига
|
*Австриялик биолог Людвиг Берталанфи ва унинг издошлари асарлари киритиш мумкин
|
Тизимли таҳлил тамойиллари:
|
*Якуний мақсад, ўлчаш, эквифиналлик, бирлик, боғлиқлик, модулли тузилиш, иерархия, функционаллик, ривожланиш (тарихийлик, очиқлик), марказ тасарруфидан чиқариш, мавҳумлик
|
Декомпозиция (қисмларга ажратиш)-
|
*Тизим тўғрисидаги умумий тасаввурни таъминловчи қисмларга ажратиш
|
Тизимли тахлил кайси сохалардаги типик муаммоларни
урганади
|
*Хавфсизлик, давлат бошқаруви, иқтисодиёт
|
Қисмларга ажратиш (асослаш)нинг энг кўп қўлланиладиган
|
*Функционал қисмларга ажратиш ёки парчалаш. Ҳаёт даврийлигига кўра қисмларга ажратиш. Физик жараёнга кўра қисмларга ажратиш.Тизимчаларга кўра
|