Лекция кириш. Машғулот режаси


МУСТАҲКАМЛОВЧИ ТАРКИБЛАРНИ ҲАЙДАШ ПАРАМЕТРЛАРИ



Download 0,62 Mb.
bet38/40
Sana25.02.2022
Hajmi0,62 Mb.
#297842
TuriЛекция
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   40
Bog'liq
2018 печатга Гемеханика узб

МУСТАҲКАМЛОВЧИ ТАРКИБЛАРНИ ҲАЙДАШ ПАРАМЕТРЛАРИ.
Мустаҳкамловчи ва бириктирувчи ҳайдаш технологияси бир қатор параметрлар билан тавсифланади: шпурларнинг узунлиги ва қатламланишга нишаблик бурчаги, қатордаги шпурлар ўртасидаги масофа, ҳайдаш шпурини герметиклаш чуқурлиги, ҳайдаш босими, бириктириувчи таркиб харажати. Ҳайдашнинг тахминий параметрларини белгилаш учун ҳисоб-китоб схемаси расмда келтирилган. Шпурнинг узунлиги(м)
lш= nlc+ 0,5,



бундап— тозалаш забойини силжитиш учун мустаҳкамланадиган участка тайёрланадиган суткалар сони;lc— тозалаш забойини силжитиш.







Расм. Бириктирувчи таркибларни ҳайдаш параметрларини белгилаш учун ҳисоб-китоб схемаси:
lг— шпцрни герметиклаш чуқурлиги; RII — шпурнинг узунлиги бўйича бирикти рувчи таркибнинг кириш радиуси; В —шпурлар ўртасидаги масофа;В = R"суткиалар, м; R' —- шпур олдидаги бириктирувчи таркибнинг кириш радиуси, м.
Шпур оғзини ётқизиш баландлиги hжинсларнинг маҳкамловчи қатлами қувватининг ярми сифатида тахминан аниқланади Н. Шунингдек R' H/2.lг = Н/2 = R" бўлганда таркибнинг йўқолиши.

V = (lг - h) lшR"q




бундаq — бириктирувчи таркибнинг солиштирма сарфи,л/м1'.


КАРБАМИДЛИ СИНТЕТИК МУСТАҲКАМЛОВЧИ ҚАТРОНЛАР.
Карбамидли қатронлар асосида бириктирувчи таркиблар майда дарзлилиги билан заифлашган, намликнинг иштирокисиз жинсли массивлар бурчагини илгарилаб мустаҳкамлаш мақсадларида ишлаб чиқилган. Қўллаш учун тавсия этиладиган соҳалар:
Кучли кўмирли қатламларга ишлов берганда забой юзасидан кўмирнинг қулашини бартараф этиш учун;
Қатламларга қатламлар билан ишлов берилганда қатламлараро мустаҳкамлаш учун;
Тик кўмир қатламларига ишлов берганда кўмир тушадиган печларни ва тўсинларни мустаҳкамлаш учун;
Қўриқлаш целикларини мустаҳкамлаш учун;
Тозалаш забойларида ва тайёрлаш лаҳимли кесишмаларда нотурғун томни мустаҳкамлаш учун;
геологик вайроналар таъсир қиладиган зоналарда.
Карбамидли қатронлар саноатда сувли қоришма кўринишида чиқарилади. Кўмирни ва тоғ жинсларини мустаҳкамлаш учун К.Ф-Ж, КФ-МТ, КС-11 русумли карбамидли қатронлар қўлланилади.
Карбамидли қатронларнинг қотиргичи сифатида шавел кислотаси ёки хлорли темирнинг йодли эритмаси ишлаиалади. Карбамидли қатрон массивга бир-икки компонентли схема бўйича таркиб каби бириктиши мумкин.
Бир компонентли схемада карбамидли қатрон, қотиргич, модификатор(полиизоцианат) бир сиғимда аралаштирилади, магистрали бўйича массивга узатилади(I. 96, и-расм).
Икки компонентли схемада қатрон модификатор ва қотиргич билан алоҳида узатилади ва бевосита ҳайдашдан олдин шпур оғзида аралаштирилади (I. 96, б-расм), шундан сўнг шпурларга ҳайдаш амалга оширилади (I. 97-расм).
Ишларни бажариш натижасида кўмирнинг вайрон бўлиш ҳажми 70 – 80га пасаяди.





Расм .Бириктирувчи таркиблирна ҳайдаш схемаси


9 7-расм. Кўмир-жинсли массивни қатламланган карбамидли таркибни ҳайдаш йўли билан мустаҳкамлаш схемаси


Download 0,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   40




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish