Лаборатория машғулоти. Бактерия хужайрасининг тузилиши ва кимёвий таркиби, уларни аниқлаш



Download 0,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/18
Sana17.07.2022
Hajmi0,9 Mb.
#814955
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   18
Bog'liq
10 Лаборатория

Бактерияларнинг капсуласи. 
Прокариот ҳужайраси деворини ташқи томонидан кўпчилик ҳолларда шиллиқ 
моддалар ўраб туради. Бундай тузилмалар структура тузилишини ўзига хос хусусияти 
бўйича капсула деб номлана бошланган. Буларнинг ҳаммаси биосинтез оқибатида 
ҳужайра атрофини ўраб олган органик полимерлардан иборатдир. Агар 
тузилмаларнинг қалинлиги 0,2 мкм кам бўлса, уларни фақат электрон микроскопда 
кўриш мумкин. Шунинг учун бундай тузилмаларни микрокапсула деб аталади. 
Тузилмаларни ўлчами 0,2 мкм катта бўлса ёруғлик микроскопида кўриш мумкин ва 
Расм 15. Бактериялар ҳивчинлари (схема). 1 – монотрих; 2 – лофотрих;

– амфитрих; 4 – перитрих.


макрокапсула дейилади. Бактерия ҳужайрасини ўраб турган тузилмасини таркиби 
аморф ва структурасиз бўлса, бундай тузилмаларни шиллиқ қават деб юритилади.
Бактериялар капсуласининг таркиби ҳужайра деворини компонентларига ўхшаб 
кетади, лекин кимёвий структураси жиҳатдан улардан фарқланади. Кўпчилик 
бактерияларни капсуласини кимёвий таркиби гомо- ёки гетерополимер полисахарид 
ҳисобланади, лекин баъзи бир бактериялар капсуласи ( Bacillus) полипептидлардан 
таркиб топган. Ҳамма бактерияларда ҳам капсула учрамайди. Капсула бактерияларни 
тур белгиси хисобланади. Капсуласи бор бактериялар бошқа бактерияларга нисбатан, 
яшаш шароитларида афзалликларга эга бўлади. Кўпчилик патоген бактериялар капсула 
ҳосил қилади, бу уларнинг вирулентлик белгиси хисобланади. Бактерияларни 
капсуласи уларни механик жароҳатланишдан, қуриб қолишдан сақлайди ва бактерия 
учун қўшимча осмотик барьер, фагларнинг кириши учун тўсиқ, кўпчилик ҳолларда 
озиқ моддалар заҳираси ҳам бўлиши мумкин. Бундан ташқари бактерияларда капсула
авлод ва тур хусусиятини англатувчи антиген бўлиши ҳам мумкин. Бактерияларни 
капсуласини аниқлаш амалиётда уларни бир- бирларидан идентификация қилишда 
қўлланилади. Бактерияларнинг капсуласини Бурри-Гинс усулида аниқланади. 

Download 0,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish