Кузатиладиган эритма, фойдаланиладиган асбоблар ва мосламалар.
Лаборатория ишида кузатиладиган эритмалар сифатида ош тузи (NaCl), қўоғошин нитрати Pb(N03)2, аммоний хлорид (NH4C1), сариқ қон тузи K4[Fe(CN)6], қизил қон тузи К3 [Fe(CN)6] ва бошқаларнинг сувдаги эритмаларидан, уларни тайёрлашда пробирка, спирт лампасидан, эритма томчисини биологик микроскоп столидаги ойнага томизишда, томизгичдан, томчи диаметрини ўлчашда чизгичдан, кристалланишни кузатиш учун биологик микроскопдан фойдаланилади.
Туз эритмасини тайёрлаш. Бунинг учун ош тузи ёки бошқа туздан бир неча грамм олиб, уни пробиркадаги 70–80°С гача қиздирилган сувга солиб, ўта тўйинган эритма ҳосил қилинади.
Биологик микроскопнинг тузилиши ва уни ишга ростлаш. (3-расм, а) дан кўринадики, унинг таглик плитаси 1 га колонна 3 шарнир 2 билан бириктирилган. Шарнир эса колоннани заруриятга кўра керакли бурчакка буришга имкон беради. Колоннага тубус 7 ва ёруғлик нурини объектив 8 га йўналтирувчи ойна 12 ўрнатилган. Тубуснинг юқорисига окуляр 6 кийдирилган, пастига эса объектив 8 бураб махкамланган. Микроскопни унинг столи 9 га ўрнатилган ойнага 10 томизилган туз эритмасига қараб, аввалга винт 5 ни бураб тубусни юқорига ёки пастга тушириш билан хомаки, кейин эса микровинт 4 ни бураб узил-кесил ростланади.
Ишни бажариш тартиби:
Пробиркадаги эритмадан озгинасини томизгичга олиб, ундан бир томчини стол 9 га ўрнатилган сирланмаган тоза ойна сиртига томизилади.
Окуляр орқали томчига қараб, микроскопни кузатишга ростланади.
Эритманинг вақт бирлигида кристалланиш жараёнининг боришини кузатиб, кўрилаётган манзарани 1-жадвалнинг тегишли графасига туширамиз. Маълумки, томчи чекка қисмининг ўзак қисмига қараганда тезроқ совиши сабабли у ерда «туғма» кристалланиш марказлари кўпроқ хосил бўлади, бу марказлардан кристалланиш жараёни металлардаги сингари бошланиб, иккинчи шундай марказлардан ўсаётган кристаллар билан тўқнашгунларигача ўса боради. Қачонки, улар бир-бири билан туқнашганларида кристалланиш қаршилик йўқ томонга қараб боради. Шу тартибда кристалланиш эритма тўла қотгунча давом этиб, турли томонга йўналган тенг ўқли майда донлардан ташкил топган юпқа қатламли кристаллар хосил бўлади. Бу зона калинлиги эритма хилига, туйинганлик даражасига, томчи улчамига ва совиш тезлигига боғлиқ. Бу зонадан ўзак томон томчининг совиш тезлиги пасайиши сабабли хосил бўладиган «туғма» марказлар кам бўлади. Бунинг оқибатида биринчи зонага тик равишда чўзилган — чўзинчоқ кристаллар қатлами хосил бўлади. Шуни қайд этиш лозимки, донлар улчами фақатгина хосил бўлган «туғма» кристалланиш марказларга боғлиқ бўлиб қолмай, балки металлда эримай қолган оксидлар, нитридлар, сульфидлар ва бошқа қўшимчалар миқдорига ҳам боғлик.
Пўлат қуймаларнинг кристалланиш жараёнини кузатиш кўрсатадики, қолипга қуйилган металл унинг совуқ деворларига тегишида ўта совиб, кўп «туғма» кристалланиш марказлар ҳосил бўлиши сабабли, унинг сиртида майда донли, тенг ўқли кристаллар зонаси ҳосил бўлади. Бу даврда металлнинг киришиши ва металл қолипнинг қизиб кенгайиши оқибатида улар орасида хаво бушлиқ хосил бўлади. Натижада металлнинг совиш тезлиги пасаяди. Бунинг оқибатида қуйма марказига қараб чўзилган кристаллар зонаси хосил бўлади ва кристалланиш пировардида юқоридаги сабабларга кўра, йирик донли зона ҳосил бўлади. Маълумки, суюқ металлда эримаган газлар туфайли газ ғоваклари, кимёвий таркиб нотекисликлари ҳам бўлади. 4-расмда схематик тарзида қайнамайдиган пўлат қуймасининг бўйлама ва кўндаланг кесими қирқими ва унда ҳосил бўлган кристаллар зоналари, киришув бўшлиқлари ва газ роваклари кўрсатилган. Металларда туз эритмалардан фарқли равишда оз бўлса ҳам бегона қўшимчалар, эриган газлар ва бошқалар бўлиши қуйма хоссасига путур етказади. Умумий холда, бирлик ҳажмдаги донлар сонини тубандагича ифодалаш мумкин:
Бу ерда — мутаносиблик коэффициенти
— кристалларнинг чизиқли ўсиш тезлиги, мм/сек
— вақт бирлигида хажмда ҳосил бўлган кристалланиш марказлари сони, мм3/с
Кристалланиш жараёни қонуниятларини ўрганиш, уни ижобий томонга йўналтиришга имкон беради. Бу қонуниятга кўра, суюқ металлга озгина миқдорда магний, церий ва бошқа элемент кукунларини қўшиш билан майда донли, юқори сифатли модифицирланган қуймалар олинади. Модификаторлар таъсирини ўрганиш шуни кўрсатадики, уларнинг баъзилари қўшимча кристалланиш марказлари хосил қилса, бошқалари суюқ металлда эриб кристаллар сиртига юпқа парда бериб ўсишига тўсиқ бўлиб, майда донли қотишмалар олишга кўмаклашади. Агар кузатилган туз эритмаси тузилишининг қайнамайдиган сифатли қуйма тузилишига таққосласак, уларнинг ўхшашлигига ишонч хосил этамиз. 1-жадвал туз эритмаларининг бирламчи кристалланиш жараёнини кузатиш натижалари билан тўлдирилади.
1-Жадвал
Тартиб рақами
|
Туз эритмасининг номи
|
Кузатилган катталик
|
Кузатилган манзара
|
хулосалар
|
|
|
|
|
|
Do'stlaringiz bilan baham: |