Лаборатория иши №1 Ярим утказгичли диод тавсифномасини ва курсатгичларини тадкик килиш



Download 122,06 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/3
Sana29.04.2022
Hajmi122,06 Kb.
#593897
1   2   3
Bog'liq
2 5368768399138624962

акцептор
деб аталади. 
Бундай ярим утказгич эса p- тип ярим утказгич деб аталади. 


Агар p ва n-тип ярим утказгич кристали жуда яцин жойлаштирилса, p-n- 
утиш хосил булади. p-n- утиш янги хосил Килинган моментда электронлар p- 
тип ярим утказгич томон, тешиклар эса n-тип ярим утказгич томон 
диффузиялана бош- лайди. Бунинг натижасида p-тип ярим утказгичда 
манфий заряд катлами, n-тип ярим утказгичда эса мусбат заряд катлами хо- 
сил булади, яъни n- тип ярим утказгич томон йуналган электр майдон зосил 
булади. Энди шу майдоннинг узи электрон ва тешикларнинг диффузиясини 
чеклайди ва шундай килиб, p-n- утишда мувозанат карор топади. 
Агар p-n- утишга 1-а расмда курсатилган йуналишда ташки кучланиш 
уланса, ташки майдон кучланганлиги p-n-утиш майдони кучланганлигини 
заифлаштиради ва p-n- утишда аввал урнатилган динамик мувозанат 
бузилади. Шундай килиб, ташки майдон таъсирида тешиклар p-сохадан n- 
сохага, электронлар эса n- сохадан p сохага ута бошлайди. Бу холда тешиклар 
p- тип ярим утказгичдан n-тип ярим утказгичга, электронлар эса n-тип ярим 
утказгичдан p- тип ярим утказгичга 
инжекцияланади 
деб аталади. Ташки 
майдоннинг бу йуналиши „
тугри
“ йуналиш деб аталади. Демак, „тугри“ 
йуналишда кучланишнинг маълум кийматидан бошлаб диод ток утказа 
бошлайди (1- б расм). Бу кучланишнинг катталиги ярим утказгич 
материалининг турига, аникроги ундаги такикланган зонанинг кенглигига 
боглик. 
Агар кучланишнинг кутблари алмаштирилса, ташки майдон 
кучланганлиги йуналиши p-n- утиш майдон кучланганлиги йуналиши билан 
мос тушиб колади. Демак, „
тескари
“ йуналишда 
1-расм 
электрон ва тешиклар учун потенциал тусик янада ортиб кетади. Ток 
ташувчиларнинг инжекцияси тухтайди ва p-n- утишдан ток деярли утмайди. 
„Тескари" йуналишда озгина тескари токнинг булиши (1-в расм) p-n- 
утишдан асосий булмаган ток ташувчиларнинг утиши туфайли вужудга 
келади. Яъни n- соха учун асосий булмаган тешиклар ва. p- соха учун асосий 
булмаган электронлар p-n-утиш майдонидан бемалол ута олади. 


Шундай килиб, p-n- утиш асосида тайёрланган ярим утказгичли диод 
„тугри“ йуналишда токни яхши утказади, „тескари’’ йуналишда эса деярли 
утказмайди. 
Ярим утказгичли диоднинг асосий характеристикаларидан бири унинг 
вольт-ампер характеристикaсидир. яъни диоддан утaётган токнинг 
кучланишга богланишидир (1-б расм). Ярим утказгичли диоднинг „тугри“ 
йуналишидаги тула ва дифференциал Каршилиги унинг асосий 
параметрларидан хисобланади. Тула (узгармас ток буйича) каршилик вольт-
ампер характеристиканинг бирор нуктаси учун кучланишнинг токка нисбати 
сифатида аникланчди (1-б расм): 

Download 122,06 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish